Државни завод за статистику Хрватске ће у петак објавити прве податке са прошлогодишњег пописа становништва. Овај податак биће и одговор на питање које већ неко време кружи у јавности – има ли их мање од четири милиона?
Бројни негативни демографски трендови примећени су у последњих неколико година; од емиграције, која је посебно порасла од уласка Хрватске у Европску унију, до повећане смртности, делимично узроковане епидемијом лпрпне, али и слабим природним прираштајем.
Комбинација ових фактора представља демографску катастрофу, о којој су стручњаци доста писали последњих година. Али демограф Ненад Покос тврди да се у сенци размишљања о депопулацији дешава још један неповољан тренд. Тврди да многа хрватска насеља природно одумиру. Штавише, није реч о пузећем ефекту, каже он, већ о скоковитој промени, која је видљива и у насељима која су донедавно имала позитивну природну промену.
То најбоље илуструје број живорођених по насељима у појединим годинама, који показује да према последњим доступним подацима у 2020. години, од укупно 6.757 статистички независних насеља, у њих 2.910 или чак 43,1 одсто није било новорођених. У 1224 насеља је рођено само једно дете, утврђено је да у 61,2 одсто насеља нико није рођен или је рођено само једно дете.
Још поразнији је податак да је 2020. године чак 93,4 одсто насеља није имало рођену децу или је број рођених у њима био само до десеторо деце. Насупрот томе, у осталих 448 или 6,6 одсто насеља рођено је више од десеторо деце, а у том броју само 32 насеља бележе више од 100 рођене деце. У четири највећа насеља; Више од четвртине рођено је у Загребу, Сплиту, Ријеци и Осијеку, односно 26,3 одсто од укупног броја деце у Хрватској“, рекао је демограф Покос.
Анализирајући ове поражавајуће бројке, одлучио је да их упореди са подацима из 1970. године. У то време у Хрватској је било 6735 насеља. У 39,5 одсто насеља није рођено дете или је рођено само једно дете. С друге стране, у 885 насеља 1970. године рођено је више од 10 деце, што је дупло више насеља са релативно добрим природним прираштајем у односу на 2020. годину.
Прави контекст демографске катастрофе може се добити само ако се ови подаци упореде са бројем умрлих у сваком насељу у претходној години. Покос је то такође анализирао и дошао до запањујућих бројки.
“У 2020. години забележен је природни пад у чак 3.905 или 57,8 одсто насеља, односно број умрлих у овим насељима био је већи него у броју живорођених. Може се закључити да су и ова насеља на ивици. демографског изумирања, чиме се удео ускоро изумрлих насеља подиже на 77 одсто, односно више од три четвртине свих насеља.
У 2020. години било је 998 живорођених више него умрлих, што је само 14,8 одсто свих насеља, или скоро четири пута мање него што је било насеља са природним падом. У преосталих 556 насеља број живорођених био је исти као и број умрлих, а међу њима је било 281 насеље у којима је само један становник рођен жив и умро, па се с правом поставља питање демографске будућности ових насеља“, упозорио је демограф Покос.
И овде је повукао паралелу са 1970. годином и утврдио да је тада у 2701 насељу 40,1 одсто од укупног броја насеља забележило природни пад. Живорођених је било за 2.499 више или 37,1 одсто од укупног броја, док је исти број рођених и умрлих забележен у 786 насеља, а у 749 насеља нико није умрл нити рођен.
Покос упозорава да у анализи није користио податке о миграцијама, јер они нису јавно доступни за свако насеље у Хрватској. Али он је уверен да би коришћењем ових података добили још поразније бројке.
Проблематично је и то што многи грађани пријављују пребивалиште у насељима у којима не живе већи део године осим, рецимо, поседовања стана или викендице, чиме избегавају плаћање већег пореза. Осим тога, многи исељеници нису одјавили своје пребивалиште у Хрватској да би остварили право на здравствено осигурање или социјална давања.
Када би ови подаци били усаглашени, односно правилно ажурирани и јавно доступни, демограф Покос и његове колеге могли би открити праве размере демографске катастрофе у Лепој њиховој.