Док Србија тражи правду, адвокат Бељански на бициклу путује у Стразбур, у ком својству није познато али, јавности, наравно, не објашњава да је истовремено правни заступник људи које та иста јавност држи најодговорнијим за смрт шестнаесторо суграђана.
Владимир Бељански, председник Адвокатске коморе Војводине, налази се на челу делегације студената који бициклима путују у Стразбур како би, како се наводи, „тражили правду“, и то на месту где је за Србе било свега, од бомбардовања до одузимања територија, само не и правде.
Истовремено, у Србији је у току процес против оптужених за пад на Железничкој станици у Новом Саду, у коме је Бељански адвокат одбране. У тој трагедији је живот изгубило 16 људи, а процес је у фази у којој се још увек одлучује о кривици.
Бељански је и један од оснивача НВО ЦЕПРИС, организације чији су чланови годинама уназад познати по критикама државних институција, али и блискости са појединим амбасадама и страним фондовима. Истовремено је активно подржавао протесте и блокаде широм земље, укључујући и оне које се директно тичу случаја у ком учествује као адвокат.
Као председник Адвокатске коморе Војводине, својевремено је предводио и штрајк адвоката који је зауставио рад многих судова. Такав наступ може се разумети као део озбиљније стратегије притиска на правосуђе, али се у контексту тренутне улоге у случају надстрешнице може тумачити и као директан сукоб интереса.
Уместо да остане уз своје клијенте и помогне да се кроз институције дође до правде, Бељански шаље поруку да се за правду не вреди борити унутар система, већ ван њега. Док породица 16 жртава чека одговоре, њихов заступник учествује у перформансу који шаље сасвим супротну поруку.
Овакво понашање није спорно само етички, већ нарушава поверење у цео правосудни процес. Уколико они који бране оптужене истовремено воде протестне кампање против институција у којима тај исти поступак траје, онда правосуђе више није арена права, већ политике.
Софија Марић / Васељенска