Две међународне награде које су минулих дана добили грађани Русије изазвале су велику расправу и различите реакције на друштвеним мрежама и у медијима. Прво је у Стокхолму 8. октобра саопштено да је Нобелову награду за мир добио московски новинар Дмитриј Муратов, главни уредник „Нове газете“, а затим је Европски парламент 20. октобра доделио Награду „Сахаров“ за слободу мисли Алексеју Наваљном, који се тренутно налази у затворској колонији.
Полемика се водила о томе колико су те награде политички мотивисане и жели ли се тиме „насолити“ Кремљу, као и зашто је баш Муратов добио Нобелову награду, а не Алексеј Наваљни или Татјана Тихановска, позната белоруска опозиционарка. Аналитичари сматрају да је Муратов добио предност јер се заиста бори за људска права и друштвене промене а не за личну власт, што је случај са Наваљним и Тихановском, а помогла му је и чињеница да је био против припајања Крима матици Русији.
Наваљном је било суђено због махинација са компанијом „Ив Роше“, што није сметало жирију Европског парламента да му додели награду као „безгранично храбром човеку“. У Савету Федерације Русије зато су коментарисали да је срамотно што је награда додељена човеку који због преваре седи у затвору.
Говорећи у Сочију о недоследности у додели признања, руски председник Владимир Путин нагласио је да је један од највећих руских филозофа Николај Берђајев више пута кандидован за Нобелову награду, али је никада није добио. На другој страни, председник САД Барак Обама „авансно“ је добио Нобелову награду за мир мада је у Белој кући био мање од годину дана. А какав је Обама био миротворац, добро су запамтили грађани Либије.
