Стара је истина да у свету модерне шпијунаже сатрапи као најпотрошнији део те приче јако брзо губе употребну вредност. Под палицом својих страних ментора, брзо раде, још брже се троше и иду у сусрет својој судбини, у најбољем случају неком санаторијуму за лечење од психичких болести и разних видова зависности.
Када је то сачекало многе озбиљне и способне, али несрећне ликове, пошто пут служења страним силама и издаја своје земље, никад није добар пут, шта ли ће снаћи пропалог провинцијалског адвоката Чедомир Стојковића званог „Чеда подморница“ који не може да контролише чак ни своје основне физиолошке потребе и тешком муком успева да задовољи и најнижа очекивања својих западних ментора.
Наиме, његова скорашња хиперактивност на домаћој сцени , најављени одласци у Брисел и све јаче инсистирање на улози „заштитника“ опскурне групе Руса која се у Београду издаје за „антипутиновску“ опозицију, указује само да је његов рок трајања близу краја, да је цигарета напола већ догорела и да ће ускоро остати само опушак.
Близу је памети, а и време ће показати да негде близу нова неотпакована „подморница“ чека својих 5 минута метеорске славе и судбину свог претходника Стојковића.
