Први шеф за софтвер у Пентагону рекао је да је поднео оставку у знак протеста због спорости технолошке трансформације у америчкој војсци и зато што није могао да поднесе да гледа како Кина престиже Америку.
У свом првом интервјуу откако је напустио функцију у Министарству одбране пре недељу дана, Николас Чејлен је за Фајненшел тајмс рекао да неуспех САД да одговори на кинеске сајбер и друге претње доводи у опасност будућност његове деце.
„Нећемо имати шансе у конкурентској борби против Кине за 15 до 20 година. Већ сада је то, по мом мишљењу, готова ствар“, рекао је он, додајући да постоји „добар разлог за љутњу“.
Каскање за Кином
Чејлен (37), који је три године провео у Пентагону радећи на јачању сајбер безбедности и који је био први шеф за софтвер у Америчком ратном ваздухопловству, истиче да Пекинг иде ка глобалној доминацији због напретка у вештачкој интелигенцији, машинском учењу и сајбер способностима.
Истакао је да су ове нове технологије далеко важније за америчку будућност од тешког наоружања као што су скупи авиони пете генерације, попут Ф-35.
„Можемо само да нагађамо да ли ће икада бити врућег рата“, поручује Чејлен, истичући да се Кина спрема да у будућности доминира светом, контролишући све, од медијских наратива до геополитике. Он је додао да је америчка сајбер одбрана у неким државним ресорима „на нивоу вртића“.
Он је за каскање Сједињених Држава за Кином окривио неспремност Гугла да сарађује са америчким Министарством одбране на развоју вештачке интелигенције, као и опсежне расправе о њеној етичности. Насупрот томе, истиче, кинеске компаније су у обавези да сарађују са Пекингом, при чему оне „масовно улажу“ у вештачку интелигенцију занемарујући етичке дилеме.
Чејлен је рекао да у наредним недељама планира да сведочи пред Конгресом о кинеској сајбер претњи, укључујући и сведочења која ће бити затворена за јавност. Признаје да САД и даље троше три пута више од Кине за одбрану, али напомиње да тај вишак нема вредност јер се троши у погрешним областима, и зато што су трошкови набавке у САД сувише високи у поређењу са Кином, док бирократија и прекомерена регулатива стоје на путу неопходним променама у Пентагону.
Чејленови коментари уследили су након што је америчка комисија за националну безбедност раније ове године упозорила да би Кина могла надмашити САД у области вештачке интелигенције у наредној деценији. Високи званичници Министарства одбране признали су да се „морају више потрудити“ да привуку, обуче и задрже младе сајбер таленте, али су бранили оно за шта тврде да је њихов одговоран приступ према усвајању вештачке интелигенције.
Мајкл Гроен, генерал-потпуковник Маринског корпуса и директор Здруженог центра за вештачку интелигенцију при Министарству одбране, рекао је на конференцији одржаној протекле недеље да жели да постепено уводи вештачку интелигенцију у војску, истакавши да ће за њено усвајање бити потребна промена културе унутар војске.
Његови коментари уследили су након што је амерички министар одбране Лојд Остин у јулу поручио да његово министарство „хитно“ треба да развија одговорну вештачку интелигенцију, додајући да би нова инвестиција вредна 1,5 милијарди долара убрзала усвајање вештачке интелигенције од стране Пентагона у наредних пет година и да је већ покренуто 600 иницијатива у овој области. Али он се обавезао да његово министарство неће то чинити „науштрб безбедности или етике“.
Портпарол Ратног ваздухопловства рекао је да је Франк Кендал, секретар Америчког ратног ваздухопловства, разговарао са Чејленом након оставке о његовим препорукама за будући развој софтвера и захвалио му се на доприносу.
Америчко стагнирање
Чејлен је своју оставку објавио у оштром писму објављеном почетком септембра, рекавши да су војни званичници у више наврата били задужени за сајбер иницијативе за које нису имали искуства и указујући на „заосталост“ Пентагона и недостатак средстава.
„[Ми] постављамо критичну инфраструктуру тако да она пропадне“, написао је у свом писму, у којем се само летимично осврнуо на напредак Кине. „Не бисмо пустили пилота у пилотску кабину без опсежне летачке обуке; зашто бисмо онда очекивали од неко без ИТ искуства има више успеха? […] Док смо ми трошили време на бирократију, наши непријатељи су напредовали“.
Роберт Сполдинг, пензионисани бригадни генерал Ваздушних снага, који је служио као војни аташе у Пекингу, истиче да се Чејлен „с правом“ жалио, додајући да је и сам раније поднео оставку како би створио сопствена шифрована решења одбрамбене технологије након фрустрације „архаичним“ системима док је управљао невидљивим бомбардерима Б-2.
Чејлен, који је постао натурализовани амерички држављанин 2016. године и који је пре но што се придружио Пентагону предводио напоре да се у Министарству унутрашње безбедности уведу мере сајбер безбедности „нултог поверења“, истиче је да је био поларизујућа сила у Министарству одбране и да је алармирао неке високе званичнике који су сматрали да је притужбе требало да задржи „у кругу породице“.
Серијски технолошки предузетник, који је свој први посао започео са 15 година у Француској, рекао је да је почео да осећа како стагнира зато што је свој трогодишњи стаж провео „бавећи се поправљањем лаптопова“, уместо да уводи иновације.
