О Трамповој ерупцији беса према Ангели Меркел током НАТО самита потребно је рећи следеће: било је крајње време да дигнемо глас. Америка плаћа више зе НАТО – савезништво створено пре 69 година у циљу одбране Европе – него Европљани. И док се Европа бесплатно користи нашим одбрамбеним капацитетима, ЕУ на нашу штету остварује трговински суфицит од преко стотину милијарди долара годишње. У Трамповим, па и туђим очима, нас искоришћавају, нас магарче богате државе које бранимо, док шкртаре на сопственој одбрани.
У Бриселу је Трамп имао нову свађу са Немцима, мада слични проблеми датирају још до времена Регана. Сада видимо Немце, беснео је Трамп, које штитимо од Руса, како сарађују са Русима и продубљују своју зависност од руског природног гаса заједничком изградњом гасовода Северни ток 2 испод Балтичког мора. Када буде завршен, овај гасовод ће оставити Немачку, па и читаву Европу, још чвршће зависну од Русије у погледу задовољења енергетских потреба. За Трампа ово нема смисла. Док ми плаћамо лавовски део трошкова за немачку одбрану, Немачка, како је рекао у Бриселу, постаје ,,заробљеник Русије“.
ГРАНИЦЕ АМЕРИЧКОГ СТРПЉЕЊА
Да ли је ово било недипломатски? Можда. Али да ли је Трамп погрешио? Иако доста онога што он говори вређа западне елите, треба ли уопште много објашњавати било шта од тога? Немачка троши 1,2 одсто свог бруто домаћег производа на одбрану, док САД троше 3,5 одсто. Зашто?
Зашто – након готово три деценије од окончања Хладног рата, распада Варшавског пакта, колапса Совјетског Савеза и рушења комунистичке диктатуре у Москви – још увек бранимо европске државе које заједно имају десетоструко већи БДП него Путинова Русија?
Пре него што је напустио Брисел, Трамп је притиснуо савезнике, инсистирајући да све НАТО чланице подигну удео свог БДП-а у одбрани на четири одсто. Брисел би ово могао да одбаци као типични трамповски хир, али слутим да Трамп не блефира. Он очигледно губи стрпљење.
Иако амерички лидери још од Џона Фостера Далса педесетих година прошлог века позивају на већи ангажман наших савезника, уколико се Европљани не уозбиље овог пута, то би могао да буде почетак краја за НАТО. И не само за НАТО. Јужна Кореја, са 40 пута већом економијом од Северне Кореје, троши 2,6 одсто свог БДП-а на одбрану, док, према једној процени, Северна Кореја издваја 22 одсто – што је највише на свету. Јапан, као трећа економија света, троши још мањи удео БДП-а на одбрану него Немачка – свега 0,9 одсто.
Иако су Сеул и Токио далеко више угрожени нуклеарно наоружаном Северном Корејом и растућом Кином, и они као и Европљани настављају да се ослањају на нас док згрћу огромне профите од трговинских суфицита са нама. Губимо двоструко. Шаљемо трупе и плаћамо милијарде за њихову одбрану, док они ограничавају наш приступ њиховим тржиштима и фокусирају се на отимање америчког тржишта од америчких произвођача. Целом свету дајемо лекцију о томе како велике силе пропадају.
НЕОДРЖИВО СТАЊЕ
Америчка ситуација је неодржива економски и политички, а нарочито је неподношљива Трампу који изгледа да није један од оних који ,,окрећу други образ“. Фрустрирани Трамп је већ наговестио да би могао да прихвати руску анексију Крима исто онако како је прихватио израелску анексију Јерусалима. Такође делује искрен у намери да смањи наше масивне трговинске дефиците због којих послови, фабрике, опрема, капитал и технологија цуре у иностранство.
Последње тарифе које је Трамп предложио, усмерене на кинеску робу у вредности од 200 милијарди долара, би подигле цене за 40 одсто кинеског извоза у Америку чиме би отпочело сужавање 375 милијарди долара вредног суфицита који је Пекинг остварио 2017. године.
Трамп је приликом одласка из Брисела рекао да се изборио за нове обавезе којим би се подигао европски допринос НАТО-у. Али оно што је рекао француски председник Емануел Макрон је у контрадикцији са тиме. Обавезе начињене пре самита – да све НАТО чланице достигну 2 одсто БДП-а у издацима за одбрану до 2024. – стоје, рекао је Маркон, а никаквих нових обавеза нема.
Трампов позив свима да достигну 4 одсто БДП-а у издацима за одбрану је по свему судећи игнорисан. Отуда се намеће питање: Уколико Трамп не добије шта жели, а савезници наставе да се држе свог претходног плана одбрамбених обавеза, шта ће се десити? Једна од идеја коју је Трамп споменуо прошле недеље је претња о повлачењу 35.000 америчких војника из Немачке. Али да ли би ово заиста узрујало Немце? Нова истраживања показују да би већина Немаца поздравила повлачење америчких снага, а да свега 15 одсто њих верује да би Немачка требало да подигне одбрамбене издатке на два одсто БДП-а. Док је Трампов притисак на НАТО да учини више популаран у САД, очигледно је да отпор Меркелове одговара расположењу Немаца.
Од како је напустио Ирански нуклеарни споразум, председник Трамп је захтевао да се наши европски савезници придруже Америци у наметању санкција. Сада захтева да Европљани издвоје више за одбрану. Шта ће учинити ако нам буду пркосили? Нема сумње да ћемо то ускоро сазнати.
Патрик Бјукенен
Превео Војислав Гавриловић
