За пољопривреднике који у стајама држе по неколико музих крава производња млека није исплатива, па се произвођачи труде да што више млека прераде и продају на пијаци.
Производња на фармама која осигурава количине, квалитет и прихтављиву цену правац је у комем се развија домаћа производња млека. Зато пољопривредници који желе да профитирају у млекарству повећавају број музних крава и прозводњу усмерају на сирово млеко.
„Испод 20 крава се не исплати. Што више то је исплативије, тако да идемо преко те цифре и стално повећавамо број музних крава. Мора се ићи на више да би цела породица имала посао. Осим супруга и мене на фарми раде и два си и две снахе. Задовољни смо ценом. Добијемо 40 динара по литри. На пијаци продајем сир и млеко, само због својих старих муштерија“, каже Марија Вуковић.
За разлику од великих произвођача млека мали произвођачи који млеко предају на откупним местима имају и нижу цену. Уз то са малим бројем музих крава тешко могу обезбедити количине од 1.000 литара месечно, што је минимална количина да би се добила премија која износи 7 динара.
„Идем на пијацу и млеко носим по кућама. Једино тако се може зарадити. За мале произвођаче на откупном месту цена је 25 динара. Код нас на салашу нема 10 кућа које држе краве, док је крава некада било у сваком домаћинству. На пијацу је ишла још моја мама, наставила сам ја после удаје, али све више размишљам да ли то уопште и вреди“, каже Марина Џинић.
„Имам седам крава и све млеко претварам у млечне производе- швапски сир, кајмак, сир у кришкама, горгонзолу, сомборски сир. Да предајемо млеко зарада би била мала, овако јесте теже, али исплативије“, каже Терезија Жуљевић.
Да се мали произвођачи тешко носе са садашњом ситуацијом у млечном говедарству доказ су и празне тезге на сомборској млечној пијаци, јер многих произвођача који су деценијама продавали млеко и сир више нема на пијаци.
