Шта ако је Путин један од најпоузданијих заговорника демократије у данашњем свету? Истина или лаж? Погледајмо чињенице.
Тај парадоксални закључак постао је очигледан тек када се свет суочио са изазовом да се мора борити против невидљивог непријатеља, биолошког вируса који је открио и истовремено погоршао несавршености нашег света – од дисфункције глобалних система управљања до хроничних диспропорција у економском развоју, ширења анархије информација, латентне социјалне неједнакости и расне, етничке и верске тензије.
Друштва широм света схватила су, на своје изненађење, да системи слабих веза и сигнала, расподељена контрола, локална самоуправа, делегирање суверенитета на наднационалном нивоу, тотални плурализам – све то функционише у „земаљском рају“, али нестаје у првој егзистенцијалној претњи, попут фата-моргане. Они који у време благостања мисле да су се заувек решили недаћа, греше.
Супротно свему горе наведеном, Путинова Русија показала се изненађујуће организованом и отпорном. Захваљујући спремности за кризу, Кремљ је постигао импресивное кључне показатеље перформанси, укључујући велику хуманитарну помоћ другим погођеним земљама – од Италије до Сједињених Држава. Питање је ко је помогао Русији?
Можда је Русија навикнута на трајно кризно стање, што је довело до превентивне изградње имунитета на претње са којима смо се суочили недавно, као што су лажи и политичке манипулације, претње безбедности, економски поремећаји и неконтролисане катаклизме.
Ова „четири коњаника“ у потпуности приказују низ изазова са којима су руски систем управљања и лично Владимир Путин морали да се суоче дуги низ година.
У тим околностима, Кремљ је упорно одржавао примат у демократском друштвеном уређењу, избегавајући искушење да клизи у тоталитаризам у стилу 20. века.
Свих ових година сматрали смо да је московски режим превише бруталан и ауторитативан; сада је јасно да смо живели у потпуно различитим стварностима и можемо да извршимо веродостојно поређење само између појмова који припадају истом спектру.
Западни медији, мекани механизми моћи, креатори политике и јавни званичници, Русију виде као ефикасно средство за стицање рејтинга и повећање прихода.
Хтела или не, Русија је – по старој традицији – играла „непријатељску улогу“. У доба лажних вести то је постало свима очигледно. Било би наивно веровати да Москва то не види и да не успева да предузме контра мере.
Отуда је разлог потеза Кремља ка сувереном информационом простору, његова повећана пажња на друштвеним мрежама, контрапропаганда у државним медијима, блиска контрола процеса повезаних са опозиционим ентитетима и њихово финансирање из иностранства, усмерен на недопустивост мешања у унутрашње послове држава, а понекад и прекомерно заговарање све застарелијих норми међународног права.
Ваља напоменути да су, суочене са сличним новим претњама у информационом простору, Сједињене Државе сада дошле до још екстремнијих идеја, са недавним потезима Доналда Трампа да нападну друштвене мреже које не подржавају његову политику.
Што се тиче безбедности, ситуација је потпуно иста.
Политика САД-а и НАТО-а усмерена на стратешко окружење Русије, дестабилизацију руског геополитичког окружења (републике бившег Совјетског Савеза) и подршку за било које антируске снаге, навела је Путина да развије одговарајуће политичке одговоре, укључујући кораке ојачавања војске и снага безбедности, које су показале своју ефикасност и у борби против међународног тероризма и у успостављању „паметне“ контроле над спонтаним протестима у земљи.
Економске потешкоће узроковане коронавирусом нанеле су озбиљну штету свим народима у свету и глобалној економији у целини.
Испоставило се да је Русија много боље припремљена за прекид економских веза у поређењу с многим другим земљама.
Разлог је тај што је Русија већ превазишла део проблема са којима се данас суочавамо, као резултат међународних економских санкција, уведених земљи од 2014. године.
Тада је Владимир Путин поставио дугорочни приоритет за повећање економске независности Русије – онолико колико је било разумно изводљиво – од увезене хране, ресурса и компоненти.
Влада је ојачала економску регулативу и кренула у социјално оријентисану политику за решавање најугроженијих проблема везаних за санкције са којима се сусрећу обични грађани.
Пропадање Совјетског Савеза, његове последице и начин на који су се западне земље понашале према Русији училе су да Путинов режим опстане у стању катаклизме и да нађе алате за управљање хаосом, истовремено чувајући демократске принципе социјалног живота.
Ниједна западна држава није доживела такво искуство у последњих 30 година. Штавише, нема сумње да је све већи притисак на Русију довео Путина до идеје увођења уставне реформе, коју је најавио непосредно пре акутне фазе пандемије коронавируса и која ће почети након што се ситуација смири.
У ствари, председник Путин је сада најавио да ће 1. јул вероватно бити датум за гласање о уставним амандманима широм земље, чиме је храбро започео процес трансформације, упркос свим потешкоћама тренутног тренутка.
Морамо признати да ће Русија, ако се уставне промене правилно спроведу (а о томе нема никакве сумње), бити прва земља на свету која је прилагодила свој политички систем новим околностима који захтевају мобилизацију с једне стране и ефикасну грађанску друштвене институције са друге стране.
Ако се због тога осећамо фрустрирано или чак бесно, то значи да само желимо да наша држава ради на побољшању њене спремности и ефикасности, без икакве политичке буке.
Пример савремене Русије показује да постоји други начин за комбиновање ефикасности и отворености, капитализма и принципа социјалне правде, суверенитета и обострано корисне сарадње. Наравно, овај пример је далеко од савршеног, али је важан у изради стратегије за будућност завршава излагање Артур Еванс за Fortruss.
