„Светска здравствена организација (СЗО) је глобалну опасност објавила 30. јануара и тиме је практично планирана пандемија страха. Кад је СЗО то објавила , она је то извела на само 150 случајева оболелих изван Кине. Тиме је практично СЗО показала своје везе са великом фармацеутском индустријом“, сматра социолог др Слободан Рељић.
Он додаје да је одлука да се објави глобална опасност коју је провела СЗО донесена седам дана раније, што је јавна информација, а донела ју је Колаиција за иновације спремности за епидемију.
Пандемија страха – неозбиљна операција глобалног капитала
Цела операција са коронавирусом ће се на крају показати као неозбиљна операција глобалног капитала, иако се сада, током велике кампање у свету која се медијски трансформише у стварање једног хипнотичког стања за читав свет, губи из вида како је пандемија коронавируса настала, додаје саговорник Спутњика
„Ово је врло слична операција оној из 2009. кад је покретан свињски грип и кад је јасно било да иза тога стоји велика фармацеутска индустрија“, истиче Рељић.
Вежба у Балтимору на 65 милиона мртвих
Он подсећа да је „занимљив датум“ 18. октобар 2019. кад су одржана два догађаја – у Вухану су одржане светске војне игре, док је истог дана у Блатимору, САД, почела симулација појаве коронавируса, који је тада имао исто име као данас.
Симулацију су спровели „Џон Хопкинс“ и Блумбергов здравставени институт, а финансирали је Светски економски форум и Фондација Била Гејтса, истиче Рељић и додаје да је симулација спровођена на претпоставци од 65 милиона мртвих у свету.
Скоро три месеца касније, 31. децембра кад се појављује вирус у Вухану, он добија исто име као онај на коме је рађена симулација у Балтимору и то је само део онога што се дешавало пре него је направљена ‘велика операција са, за сада, неизвесним последицама‘“, подсећа Рељић.
СЗО, ММФ, НАТО – олупине после пандемије
„Кад се ова бука једном заврши и кад се све ово повеже, СЗО ће изгледати као олупина којој више нико неће веровати. Наравно, СЗО има проблем као и читав тај глобални механизам попут Светске банке, Међународног монетарног фонда (ММФ), ‘Фридом хауса’, НАТО-а, низа светских спортских организација и шта све већ није у читавом том колоплету контроле светских кретања, јер све те организације су изгубиле сваки кредибилитет“, сматра Рељић.
Те организације се данас силом одржавају, да би се Запад још окориштавао, међутим, то се практично временом истрошило толико да се данас и највећа сила глобализма која је држала под контролом те механизме – САД, практично исељава из светског глобалног поретка, оцењује саговорник Спутњика.
Трампов раскид са Европом
Рељић наглашава да се читава Трампова политика заснива на томе, а да је најбољи пример за то ситуација кад је кренула операција глобалне одбране од коронавируса, кад је амерички председник твитом објавио Европској унији да прекида нормалне везе.
У овом периоду губитка кредибилитета тих централних светских институција урушава се читав глобални поредак, па после пандемије коронавируса следи светски економски колапс који ће бити врло сличан оном из 2008. а „вероватно ће имати и разорније последице“, сматра Рељић
Затварање државних гранца услед пандемије коронавируса показало је да је глобализам, као светски поредак, што би Маркс рекао, отишао на „ђубриште историје“, а идеја глобалне солидарности која је промовисана после Другог светског рата преко Уједињених нација, мртва је већ деценијама, додаје.
Крај глобализма, пораз идеје Запада
Рељић каже да смо то коначно схватили кад смо уочили колико је ЕУ баш брига колико ће људи у Србији умрети, „јер они имају своју бригу“, иако су пре тога разорили нашу фармацеутску индустрију.
Живимо у заиста опасним временима, али једина нада која данас у свету постоји је то здраво језгро алтернативе, Русије, Индије и Кине као земаља које нису подложне утицају Запада, иако су увезане у тај систем, и чија решења могу изгледати као нешто из чега се свет може извући из овог мрака, додаје он.
Коронавирус – средство биолошког рата против Кине
Појава коронавируса изгледала је као део биолошког рата против Кине, међутим начин на који је та земља реаговала показује високу способност организације која је заснована на унутрашњем националном нивоу, оцењује Рељић.
С друге стране, Кина је према другим земљама показала однос који се не заснива према профиту, већ као држава која помаже и другима да разреше тај проблем, додаје наш саговорник.
Зато је и савез Русије, Индије и Кине иако није инструментолазиван, а можда је добро да и не буде, „једино што у овом тренутку даје наду свету који се гура у хаос, јер је апсолутно јасно да на Западу не постоји никаква идеја како да се изађе из овога“, сматра Рељић.
ЕУ крчма на крају села где се гаси светло
„Најбољи пример је ЕУ која сада изгледа као крчма пијаних људи који негде на крају села покушавају да изађу пре него што се угаси светло“, закључује Рељић.
