Велика расправа се покренула на друштвеним мрежама по питању наводно ,,изјаве“ Александара Рукавишњикова и споменика Стефану Немањи, кога вековима чекамо и сада тражимо ситницу да би га унизили.
Аутор споменика Стефану Немањи је рус Александар Рукавишњиков на питање зашто се споменик који је постављен разликује од оног који је победио на конкурсу?
Невероватне лажне изјаве су препуниле друштвене мреже у вези питања и изјаве. Али, о томе нећу ни речи. Тачно се зна шта је Рукавишњиков изјавио, ништа од оног што се пише по ФБ.
Тачно је једино да Стефан Немања сада уместо православног крста у једној руци држи мач.
Чуди и мене зашто је у току израде споменика замењен крст који је требао по првој верзији Стефан Немања да држи у десној руци. У разноразне теорије и политичка лапрдања не бих улазио.
Али, Стефан Немања и треба да држи мач, мачем је стварао расејану Српску државу… чак је у великом сукобу и борби био са рођеним братом Тихомиром. По рођењу крстио се према римокатоличким обичајима. Разлог је можда место његовог рођења, иако му је отац био православне вере. У то време и на није била толико битна верска опредељеност на просторима Боке… Стефан Немања је рођен на тим просторима у Рибници код данашње Подгорице, у то време није било православних свештеника који би извршили обред крштења.
И његов син Стефан Немањић Првовенчани (назив добио као први крунисани краљ из породице Немањића, а било их је доста пре њега) је круну добио од папе из Рима од намесника папе Хонорија III.
Ово нас наводи да је религија, барем међу владарима, била променљива варијанта, и велику повезаност је имала са политиком и тренутним околностима… А да не заборавимо тадашњи српски народ, он је у то време и веровао у доста паганских обичаја. Србе је то држало све до дела Светог Саве, који је утабао данашњи Светосавски пут. Од тада Саву ни турски џелати а ни комунисти нису могли да отргну из свести, местимично им је успевало али се увек враћао у свест српског рода и дизао се из сметлишта историје. Срећом данас није тако, зато га морамо чувати да нам га поново не отргну.
Свети Сава, поред српског језика је печат српског рода, то су два наша темеља.
Искрено, уз Немању ми није ишао православни крст… чудно ми је било за ту прву верзију са православним крстом. Свакако је боље решење мач… од њега се није одвајао, сем у заробљеништву и пред крај живота.
Православни крст припада његовом сину Растку (Сави) Немањићу… он је осамосталио Српску цркву и у Жичи покренуо крунисање, по други пут је, али по православним обичајима крунисан титулом краља Стефан Немањић, а крунисао га је Сава Немањић.
Стефан Немања, зачетник лозе Немањића и владар који се борио за независност Србије и њене цркве. Он је окупио и ујединио државу… хвала Богу, да после оволико векова тек сада имамо споменик који доликује да га коначно имамо.
Немања зачетник значајне ктиторске традиције која је трајала више од двеста година, а коју су у најбољем маниру наставили његови наследници. Данашња Куршумлија (стари назив Беле Цркве) са околином била је простор одакле је Стефан Немања започео стварање српске средњовековне државе. Данашња Куршумлија која је због оловних кровова којима су биле покривене цркве Светог Николе и оближња црква Пресвете Богородице (задужбине Стефана Немање), добила назив Бела Црква. Изградио је више манастира, Ђурђеве ступове, Студеницу, Хиландар и др.
Волео бих да сличан Стефан Немања изникне и у Нишу, али и споменик Светом Сави, Стефану Првовенчаном, Милутину, Дечанском, Душану, Лазару, Стефану… да не набрајам даље.
Овде за политику и политичка лапрдања нема места.
Треба нешто што је корисно и од националног значаја похвалити… и то после оволико векова чекања.
Или су нам још црвене петокраке у глави…?
Шта рећи, свака част, и што више оваквих историјских дела широм наше прелепе Србије.
