Исход америчких председничких избора одредиће и судбину споразума о контроли нуклеарног наоружања између САД и Русије који је био гаранција светског мира. Ако победи Доналд Трамп, већа је шанса да ће споразум бити обновљен. A чак и да се то не деси, на Западу треба да знају да нема те војне машинерије која може да победи у војном сукобу са Русијом.
Војни експерт Митар Ковач овако одговара на питање о утицају резултата избора у САД на будућност споразума Нови старт који истиче у фебруару. Ако победи Доналд Трамп, верује пензионисани генерал, већа је вероватноћа да ће споразум бити ревитализован, чиме би се смањио ризик од гомилања оружја у Европи.
„Бојим се да ће, уколико дође друга опција, то бити велико зло и по Европу, и по Америку, и по цео свет јер стари џин креће са старим мислима о Америци каква је била за време његовог партиципирања у власти“, каже Ковач за Спутњик.
Избори ће одредити стратешку оријентације Америке у наредном периоду, од чега ће, истиче саговорник Спутњика, зависити многа техничка питања везана за војну димензију – и будућност споразума, и распоред војних снага у Европи, и срљање на исток, и изазивање локалних пожара и прављење сценарија за неки регионални рат.
Споразум две водеће нуклеарне силе о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, нови СТАРТ (или како га Руси зову СНВ 3) склопили су 8. априла 2010. у Прагу тадашњи председници САД и Русије Барак Обама и Дмитриј Медведев, а ступио је на снагу 5. фебруара следеће године с роком на десет година, с могућношћу продужетка на пет година уз узајамну сагласност страна. Споразумом је предвиђено смањење распоређених нуклеарних бојевих глава на 1550 јединица, а интерконтиненталних балистичких ракета, балистичких ракета на подморницама и тешким бомбардерима на 700 јединица.
Русија у предности, нема машинерије која може да је победи
Москва је већ изразила спремност да споразум продужи, а САД постављају услов – да му се прикључи и Кина. Москва узвраћа да би онда било логично да се не изоставе друге нуклеарне земље, Француска и Велика Британија.
Реч је о стратешком узмицању, јер неразумно је увлачити Кину у то кад она по броју нуклеарних глава не може да се мери ни са Русијом, ни са САД, коментарише Ковач.
Председник Владимир Путин у међувремену поручује да чак и да споразум не буде продужен безбедност Русије неће бити погођена.
„Нема те војне машинерије која може изаћи као победник у војном сукобу са Русијом. Она је у предности у многим борбеним системима посебно у хиперсоничним ракетама, при чему се ради озбиљан процес модернизације читаве војске“, коментарише Ковач уз савет водећим силама НАТО да то имају на уму.
Војни експерт подсећа да је нови СТАРТ блокирао претеривања у опремању нуклеарним наоружањем. Наводи податак да САД и Русија имају око 6000 пројектила с нуклеарним главама свака, а да све остале нуклеарне силе имају знатно мањи број.
„Мир у свету чувао је договор две водеће нуклеарне силе. Такође, Русија би досад више пута била изложена конвенционалним ратовима, али њену слободу чувао је контингент нуклеарног наоружања и све већи војно-технички развој“, уверен је Ковач.
Такмичење у русофобији
Историчар Саша Адамовић напомиње да ће од тога ко ће бити следећи председник САД зависити не само аранжмани у контроли наоружања него и даљи развој укупних руско-америчких односа. Коментаришући изјаву портпарола Кремља да се двојица кандидата такмиче у мржњи према Русији, Адамовић примећује да је русофобија деценијама присутна у америчкој политици па и у кампањи за ове изборе, али да ипак постоје неке разлике у приступу Трампа и Бајдена.
„Оне на први поглед нису толико значајне, али с обзиром на спољнополитичку агенду Трампа он има нијансиранији однос према Руској Федерацији него што је стари русофоб Бајден, који припада вашингтонској мочвари“, оцењује Адамовић.
Притом, свет доживљава тектонске поремећаје, стари поредак одлази, а док се не створи нови, живимо у прелазном који, додаје саговорник Спутњика, може да буде веома опасан.
„Русија је под администрацијом председника Путина потпуно друга држава у односу на ’90, технолошки је унапредила своје наоружање. Али она је континентална сила која заузима својеврстан дефанзивни карактер штитећи и сопствену територију, и оно што сматра зонама свог интереса пре свега у најближем окружену. САД су с друге стране поморска сила и у много чему су у спољној политици агресивне користећи то што су способне да пројектују своје интересе буквално на свакој тачки земаљске кугле“, објашњава Адамовић.
Европа да не дозволи атмосферу ратног конфликта
По мишљењу Митра Ковача, обе партијске опције нису одустале од даљег ширења на исток и сна да се Русија временом разбије на два или више делова како би се упливом западног капитала дошло до њених ресурса и тржишта. То се, како каже, првенствено ради кроз хибридни рат с циљем да се ослаби држава и уруши њен демократски поредак и да се путем неке обојене револуције дође до промене власти која би одговарала интересима Запада, која би широм отворила врата западном капиталу, евентуално потпомогнута употребом војне силе.
„Овај део је сегмент у стратегији САД везан за ракете средњег и краћег домета. Американци желе да на тај начин европски простор учине простором где ће концентрисати највећи део тих ракета које би биле и са нуклеарним бојевим главама. Сведоци смо да се помињу вежбе са нуклеарним бојевим главама. Пре месец дана говорило се о таквој вежби у Немачкој. А то јесте територија на којој је размештен део тих бојевих глава. Планира се да их буде још, чиме би безбедност те земље била двоструко угрожена. Прво јер би имала на својој територији такве бојеве главе, а друго што би постала легитимна мета у евентуалном регионалном рату. Водеће земље ЕУ морале би да имају већи политички утицај у НАТО да не дозволе формирање атмосфере ратног конфликта у Европи“, саветује Ковач.
