Медијска кампања против председника Александра Вучића, која је већ недељама у току од стране медија под контролом неких домаћих тајкуна и иностраних центара моћи, оличена нарочито у оним „независним, професионалним и објективним“ медијима које финансира и контролише Драган Ђилас, открила је суштину тог тајног, координираног, организованог и усмераваног пројекта: Срушити Вучића – која се огледа у константном појачавању притиска на председника, кроз свакодневну производњу све безочнијих и огавнијих лажи, увреда, претњи и уцена – са циљем да се Александар Вучић натера да поднесе оставку, да престане да се бави политиком, да престане да се бори и брине за Србију, да престане да остварује одличне резултате на свим пољима – јер је то (знају то добро и ови домаћи неспособњаковићи и њихови инострани ментори и налогодавци) једини начин на који могу да га победе у политичкој утакмици. Заправо, најбоље би било да те утакмице, тих избора, демократских избора, уопште и не буде – те да се сви ти патолошком мржњом према председнику опседнути никоговићи на власт врате на силу, вољом неких других, а не грађана Србије.
Начин на који су мрзитељи Вучића и Србије смислили да то остваре је једноставан и, баш због тога, мислили су они,требало би да буде и у пракси делотворан – иако је то њихово мишљење само још једна њихова сујетна самообмана, још једна од њихових лажи – овај пут усмерена ка њима самима и њиховим малобројним следбеницима, чанколизима и запосленима, као и члановима осталих интересних група које себе лажно представљају као припаднике некаквих политичких организација, покрета или партија – сасвим у складу са њиховим јединим политичким програмом и планом, садржаном у две речи: Мрзимо Вучића.
Сведоци смо да се из дана у дан фабрикују све подлије и нечасније лажи, све бесомучнији и поганији напади на председника, али и на чланове његове породице, који би – очигледно је то на основу метода којим спроводе своју гебелсовски конципирану пропаганду – требало да грађане Србије увере у то да су носиоци највиших државних функција, председеник Вучић пре свих, у некаквој вези са организованим криминалним групама или појединцима са криминалним досијеом. Планирано је да се фабриковање лажи и дезинформација свакодневно појачава, да се држаавни органи представљају као сарадници мафије, и да се притом константно напада све што ради Александар Вучић, да се свако постигнуће и резултат негирају, минимизирају и ниподаштавају, да се сваком Вучићевом успеху нађе нека мана или да се он, и чланови његове породице, прикажу као људи који су у некаквој спрези са криминалцима.
План је план, ма био и тако глуп, као што је овај који покушава да спроведе јадна и бедна скупина хохштаплера и превараната, уједињена једино у мржњи према Вучићу, мада – знајући њихове „способности“, и интелектуалне и радне – једноставно не верујем да су они у стању да осмисле чак ни овакву будалаштину, већ ће пре бити да је то неко други смислио – па ове згубидане и лезилебовиће ангажовао као „домаће подизвођаче“ радова, са жељом да то има привид неке „легалне и легитимне“ унутрашње политичке борбе у Србији. Било како било, грађани Србије знају да је управо Александар Вучић тај који је највећа препрека криминалу у Србији и да управо захваљујући одлучној и храброј Вучићевој борби против организованог криминала Србија постаје све безбедније место за живот. Као што знају и то колико председник улаже напора и труда да Србију унапреди и ојача у сваком смислу, а пре свега економском. Његови резултати најбоље о томе сведоче.
Узгред, на крају, један бесплатан савет: Требало је тај, који је испланирао, организовао и ко усмерава све ово, да се распита пре него што је доделио радне задатке овдашњим мрсомудима, таштим и умишљеним лезилебовићима, који ни сами са собом, појединачно, не могу да се договоре ни око чега и који никад ништа поштено у животу нису радили нити зарадили – па би знао шта грађани Србије о њима мисле и по каквом и коликом злу и муци памте време кад су ови „борци за људска права и демократију“ били на власти. Требало је, такође, да зна колико је болесно амбициозан Драган Ђилас (скоро исто толико колико је и неспособан изашта друго осим за присвајање туђег новца кроз различите марифетлуке и сумњиве послове) и да је све оно чега се он прихвати и сам себе прогласи за „лидера“ унапред осуђено на пропаст.
Зоран Ђорђевић