Британски лист „Телеграф“ је 4. јуна пренео вест да НАТО развија вишеструке копнене коридоре, путем којих би, у случају великог европског копненог рата са Русијом, на прве линије фронта пребацивао америчке трупе и оклопна возила.

Ове амбиције Алијансе у посебном су замаху нарочито од како су се лидери војног савеза на самиту у Вилњусу договорили да спреме 300.000 војника који ће бити у стању високе борбене готовости.

Планирано је да америчке трупе слећу у холандске луке пре него што се укрцају на возове који ће их пребацивати кроз Немачку, па даље до Пољске. У случају „руске инвазије“ на НАТО, трупе би се окупљале у Ротердаму, а наводи се и да ако НАТО снаге које улазе у Европу из Холандије буду погођене руским бомбардовањем или уколико буду уништене луке у северној Европи, Алијанса ће се фокусирати на луке у Италији, Грчкој и Турској.

Одатле би војска копном могла да прелази преко Словеније и Хрватске до Мађарске, која дели границу са Украјином, а слични планови постоје за транспорт снага из турских и грчких лука преко Бугарске и Румуније до источног крила алијансе.

На овим коридорима, војска неће бити ограничена локалним прописима и биће слободна да превози пошиљке без уобичајених ограничења, оцењује британски лист. Ово није први пут да се у јавност пушта идеја о тзв. „војном Шенгену“, који би Алијанси омогућио несметано и брзо кретање по територији држава чланица.

Такође, важно је поставити питање у каквој би позицији биле земље – попут Србије, које иако нису пуноправне чланице, учествују у програму „Партнерства за мир“ и потписнице су ИПАП и СОФА споразума,

„Војни Шенген“ и случај Србије

Као што је већ поменуто, „војни шенген“ НАТО значи да ће војска Алијансе моћи слободно да се креће, без икаквих законских препрека и посебних дозвола за пренос наоружања између земаља потписница споразума о успостављању таквог пројекта.

Ово је за РТ Балкан раније изјавио Андреј Млакар, уредник ТВ Фронт, који је додао и да је ову идеју 2018. године покушао да спроведе у реалност тадашњи командант америчких трупа у Европи Бен Хоџис.

НАТО је због провере изводљивости ове замисли 2018. тражио од земаља детаље о могућим рутама кретања, мостовима, тунелима, као и податке о њиховој постојаности и издржљивости.

„НАТО је добио конгломерат спискова инфраструктурних објеката од стратешке важности за путовања“, рекао је тада Млакар, наводећи да је Хоџис у међувремену отишао са функције, па је идеја замрла.

Међутим, због сукоба у Украјини „војни шенген“ је оживео као идеја и сада се ради на томе да се спроведе у дело, чему сведоче честе најаве које се појављују у западним медијима, али и стање на терену.

„Конвоји се сада муњевитом брзином пребацују кроз земље чланице, али уз одређене бирократске процедуре, а када би се усвојила идеја о ‘војном шенгену’, све бирократске процедуре биле би укинуте“, сматра Млакар.

Што се пак Србије тиче, уредник ТВ Фронт је оценио да због усвајања СОФА и ИПАП споразума „постоји могућност да НАТО трупе пролазе неограничено кроз нашу земљу, али поштујући правила у оквиру споразума“, те да би за пролазак без бирократије Србија морала бити укључена у „војни Шенген“ (уколико би тако нешто било формирано).

Редакција РТ Балкан је, поводом најскоријих најава о „војном Шенгену“, Министарству одбране упутило питања о обавезама Србије везаним за кретање снага НАТО преко њене територије, као и о могућности да званични Београд забрани пролаз трупа Алијансе преко своје територије. Одговор за сада нисмо добили.

(РТ Балкан)