Aкција исцртавања мурала „Кад се војска на Косово врати“ у потпуности је избацила из „колосека“ прозападне невладине организације и њихове финансијере из Брисела и Вашингтона. Испоставило се да је доструктивно деловање НВО сектора финасирано са запада покренуло ланчану реакцију пркоса српске омладине, па се поставља питање на шта су трошили паре ако је и након 24 година од НАТО агресије и финансирања бројних пројеката који су требали да пацификују Србију, српска омладина и даље спремна да крене да ослободи своје сународнике у јужној покрајини.
Забринути због развоја ситуације, уплашени да остану без фондова, Удружења Крокодил, ЈУКОМ и Иницијатива младих за људска права сазвали су данас конференцију за медији који су назвали “хитна”.
Они су данас невешто покушали да докажу како се порука “Кад се војска на Косово врати” не односи на песму “Јечам жела Косовка девојка” већ да је позив за геноцид над Шиптарима. Као круцијални доказ за ово Mилена Берић из удружења “Крокодил” приказала је три краћа виде скинута са профила на друштвеној мрежи “ТикТок” где је уз фотографију и снимак мурала стајала порука “сваки Шиптар ће да плати”. Она није имала објашњење зашто су чланови Крокодил изабрали баш ова три клипа као релевантне, а не на стотине клипова самих аутора мурала у чијој позадини је ишао текст песме “Јечам жела Косовка девојка”.
Иако мурале “Кад се војска на Косово врати” називају нелегалним и сами признају да им није познато да је било ко од власника зидова на којима су осликани због тога поднео кривичну или какву другу пријаву, па се поставља питање у чему се састоји наводна нелегалност.
Такође они су завапили да различите навијачке групе, уместо да се боре једно против других, сада заједно праве ове мурале оптужујући да је реч о државној акцији, иако је заправо реч о акцији коју су несвесно иницирала ова три удружења када су оскрнавили мурал са родољубивом поруком који са налазио на згради Института за хемију, технологију и металургију на Славији. Њихова деструктивна и анти родољубива акција изазвала је родољубиву реакцију тако да су сами до сада избројали више од 50 мурала са поруком “Кад се војска на Косово врати”.
Они су се пожалили да се сада против двадесетак њихових активиста воде прекршајни поступци због тога што су нелегално наносили фарбу на зграду институа упркос упозорењима присутне полиције и комуналне инспекције да то не чине. Они признају да за своју акцију нису имали ни налог ни дозволи директора Института и да су свесни да су деловали мимо закона али то правдају чињеницом да сам Институт није уклонио графит који се активистима ових НВО није допадао.
Сама конференција протекла је у тензијама између представника три организације и неколико активиста десничарских партија који су хтели да им поставе питања, а организатори су се посебно обрушили на новинарку портала Васељенска Весну Веизовић јер им се није допало постављено питање, па су је чак претили избацивањем са конференције. Ипак, нервоза је била разумљива јер су управо ова три удружења, користећи средства западних финансијера, својим антидржавним деловањем успели да уједине чак и српске навијаке групе које уместо да троше енергију на клупска препуцавања сада широм Србије исписују родољубиве поруке о ослобођењу јужне српске покрајине.