Ускрс је најважнији хришћански празник и спада у ред “покретних” светковина. То значи да се не прославља увек истог датума. Исти је само дан – недеља, а чак ни то није увек било тако…
Ускрс се одређује на основу, на први поглед, једноставног црквеног правила – он “пада” у прву недељу после првог пуног месеца после пролећне равнодневице. Ипак, иза ове “формуле” заправо се крије много математике, доста историје која није само хришћанска и мало познавања кретања земљиног верног сапутника – Месеца.
Зашто сав хришћански свет не слави Ускрс данас?
Ако мислите да је довољно да после 21. марта (када пада пролећна равнодневица) изађете напоље, погледате у небо, пронађете пун Месец и на основу тога закључите да ћете следеће недеље славити Ускрс, грешите! Ствар је много компликованија!
Зашто?! Зато што црква за рачунање равнодневице и пуног Месеца не користи астрономско време, већ таблице развијене још у средњем веку које су у међувремену у многоме престале да одговарају реалности тј. ономе што видимо на небу.
Али кренимо испочетка… Треба рећи да је управо због тачнијег одређивања датума Ускрса, папа Грегорије 1583. године извршио реформу римског или јулијанског календара. Нови календар нису прихватиле православне цркве, па се од тада сви црквени празници прослављају у размаку од 13 дана, колико тренутно износи разлика међу календарима, у католичанству и православљу.
Ако вам је све ово компликовано…
У случају да вам је цела прича о израчунавању датума Ускрса компликована, ево мале помоћи за прослављање овог празника у наредним годинама – 2020. ће нас делити једна недеља – католици ће славити 12. а православци 19. априла. Године 2021. једни ће славити 4. априла, а други 2. маја док ће се разлика од недељу дана “вратити” 2022. када Ускрс “пада” 17. тј. 24. априла.
Међутим, то не важи и за „покретне” празнике тј. за Ускрс!
Савремени календари су соларни, у њима се време мери у односу на кретање земље око Сунца док се у прошлости користио лунарни календар, заснован на кретању Месеца око Земље. Датум Ускрса је један од ретких “остатака” лунарног календара које су преживеле и у хришћанској цивилизацији.
Дакле, када наступи пролећна равнодневица (21. март) чека се први пун месец. По правилу, ако пада у недељу, за Ускрс се узима следећа недеља. Зато Ускрс може бити било који од 35 дана после пролећне равнодневице или од 22. марта до 25. априла. Пошто су у јулијанском календару датуми “померени”, православни Ускрс може бити између 4. априла и 8. маја.
Ускрси се дакле, у обе цркве, могу поклопити између 4. и 25. априла, што се десило 2014. године када је цео хришчански свет празник славио 20. априла и поново 2017. када је Ускрс “пао” 16. априла. Следећи пут, “заједнички” Ускрс десиће се тек 2025. године и славиће се 20. априла.
Још проблема…
Други проблем је сам лунарни календар. У овом сложеном календару година траје 354 дана тј. њему „недостаје” 11 дана да би достигао „наш” календар. Да би се тај мањак надокнадио периодично су се убацивали ванредни месеци, а да би се овај компликовани рачун бар мало поједноставио у цркви су у ВИ веку развили таблице на основу којих се одређује датум Ускрса, а оне се користе и данас.
Ипак, чак ни ово није све! Што се католичког Ускрса тиче, нема више шта да се дода, али – Православни Ускрс НИKАДА не може да буде пре јеврејског празника Пасхе!
Основ за ово се налази у Јеванђељима. Пасха је празник који траје 7 дана и обележава егзодус Јевреја из Египта. Тајна вечера је, према предању, била управо везана за овај јеврејски празник, а како је она била пре распећа, ни Ускрс не може да буде пре Пасхе. Пре сабора у Никеји 325. године било је хришћанских заједница које су славиле Ускрс искључиво у односу на Пасху, без обзира који би то дан у недељи био, али је на сабору недеља као „диес Домини” – Божији дан, општеприхваћена.
И то је цела филозофија… Kатоличка црква датум Ускрса израчунава у односу на пролећну равнодневицу и први пун месец после ње. Православна црква овоме додаје и то да Ускрс не може бити пре јеврејске Пасхе.
