Савременици су забележили да војвода није трпео било какве повластице. Живео је и радио под паролом „отаџбини се даје све, а од ње се не узима ништа“.
Степа Степановић је због заслуга за прву савезничку победу у „Великом рату“ – Церску битку – постао тек други човек који је у Србији добио чин војводе. Заслужан је и за брз пробој Солунског фронта и избацивање Бугарске из рата. Из његовог послератног живота, остала је забележена ова прича.
Војвода Степа Степановић је у дуго заслужену пензију отишао две године после величанственог пробоја Солунског фронта и краја Првог светског рата. Осим породичне куће у Kумодражу где су му браћа живела и бавила се земљорадњом, војвода није поседовао никакву другу имовину.
Одбивши многе поклоне и привилегије, по пензионисању је живео у кући свог таста Веселина Милановића у Чачку.
Савременици су забележили да Степа Степановић није трпео било какве повластице. Живео је и радио под паролом „отаџбини се даје све, а од ње се не узима ништа“. Онда можда ни не чуди прича о војводиној првој пензији коју су забележиле тадашње новине – Степа Степановић своју прву пензију није ни примио!
Kада је поштар дошао да му је уручи, војвода га је једноставно посало назад са наредбом да се пензија смањи јер је… превелика!
Шта се заправо догодило?
Kао српском војводи и истакнутом ратнику у свим дотадашњим ратовима, Степи Степановићу је припала државна пензија у вредности од 3.000 тадашњих динара.
„Мангупи! Мангупи! Хоће да упропасте државу! Враћај паре, момче! Нека бар преполове, шта би с толиким парама!?“, забележено је да је рекао Степа Степановић и послао натраг збуњеног поштара.
Три хиљаде динара је у то време била велика сума. На пример, за хиљаду динара је могао да се купи пар најбољих волова, а за један динар чак седам јаја.
И тако је војвода вратио пензију. Сматрао је да му толика сума не приличи. Примио ју је тек када су је преполовили.
До краја живота је живео као скроман човек. Сам је за живота подигао себи гробницу на чачанском гробљу, супрузи оставио новац за трошкове погреба, припремио себи униформу, обући и ордење са којим ће га сахранити.
Војвода Степа Степановић је умро 27. априла 1929. године. Kажу да је последње што је рекао било: „Полазите напред!“
