Приштинска Kоха поново тврди да су српске светиње на Kосову и Метохији у средњем веку грађене изнад „древних илирских и арберијских храмова“.
Kоха тако, на пример, наводи, позивајући се на истраживања извесног Едија Шукријуа, да је Црква Богородице Љевишке у Призрену саграђена на темељима ранијег храма, наводећи да је „познато да је краљ Милутин 1307. године присвојио катедралну цркву Свете Петке (Срби је зову Богородица Љевишка) у Призрену, у којој је било седиште Призренске епископије.
Додаје се да је Црква Свете Петке саграђена на храму базилици из римског периода V-VI века и на темељима раније цркве из XI и XII века, а да је своју савремену форму стекла након реконструкције од стране српског краља Милутина (1307), који јој је променио име, посветивши обнову светици.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Kоха такође тврди да Црква Богородице Љевишке носи неколико различитих имена која су се користила у различитим периодима и језицима током живота цркве, а то су: албански – Света Пренда, Света Прена/Шенепрена, Света Петка;
Грчка црква; српски – Света Петка, Света Богородица Љевишка; турски: Џума Џамија.
Шукрију тврди да је археолошка и архитектонска истраживања спровео истраживач С. Ненадовић током 1950-1952. године и да је утврдио три фазе градње: рановизантијска базилика, византијска базилика из 13. века и обновљена црква 1306/07. године.
Kоха сматра да истраживања Шукријуа потврђују да је развој цркве Свете Петке у Призрену имао девет фаза и да је тај храм постојао и пре римског периода.