Зилхад Кључанин (1960-2016) је био један од најзначајнијих, најхваљенијих и најнаграђиванијих писаца у Босни.
Од награде „Мак Диздар“ за поезију (када је имао 23 године), па до своје смрти (у 56. години, од срчаног удара), он је био опште прихваћени члан босанско-муслиманске елите.
Посебно је био популаран захваљујући свом роману (и драми) „Шехид“, који је превођен на разне језике: од словеначког, преко француског, па до арапског…
„Шехида“ је, иначе, прво објавио у облику сликовнице за децу.
А у својој књизи више него провокативног, увредљивог наслова („Да, ја презирем Србе“, из 1994) Зилхад, без пардона, исписује и следеће „мисли“:
„Moj dušman zove se Srbin. Dušman moga dida zvao se Srbin. Dušman moga oca zvao se Srbin. Dušman moga brata zvao se Srbin. Dušman moga djeteta zvaće se, posigurno, Srbin“.
„Svaki Musliman treba da ima svog Srbina da ga pogubi“.
„Majka Bosna ima čir. Iz tog čira curi gnoj. Taj gnoj su Srbi“…
Замислите само да је неки угледни српски писац овако писао. Каква би била његова даља судбина у нашем друштву? Можете ли то уопште да замислите?
Ево и његових награда:
- Nagrada Mak Dizdar (1983. i 1985.),
- Nagrada Književne omladine BiH za najbolju knjigu pisaca do 30 godina starosti (1987.)
- Plaketa Unsko-sanskog kantona (1999.)
- Nagrada „Bosanske riječi“ za roman godine (2000.)
- Nagrada Društva pisaca BiH (2000)
- Nagrada Zija Dizdarević (2002.)
- Nagrada Alija Isaković (2008.)
- Nagrada Skender Kulenović (2011.)
- Nagrada BH Radija 1 (2012.)
- Nagrada Fondacije za izdavaštvo Federalnog ministarstva kulture i sporta (2010., 2011., 2012., 2014.)
