Заиста разумем жеље „Новосадиста“ и истакнутих заштитника интереса града, који су тај интерес штитили најбоље што умеју, клепајући немилице милионе из његовог буџета на различите начине, због чега су уосталом и законски одговарали. Њихова идеја да Спенс, који им је био једна од омиљених крава музара, настави да функционише у оваквом облику, потпуно је реална и одржива – баш као и моја идеја да Звезда игра, у најмању руку, полуфинале Лиге Шампиона, па даље шта буде!
По истом, читај Борином аршину, могао бих Терзићу, чим се после шест европских утакмица (највероватније) заврши наступ црвено белих у ЛШ, пребацити све и свашта, назвати га лоповом, незналицом и позвати „Делије“ на грађанску непослушност – само, постоји једно мало, безначајно питање: одакле једно 200 милиона евра потребних за тако нешто, десетак врхунских играча и Мурињо на клупи и како и ко то да обезбеди, преко ноћи, након деценија девастирања?
Нисам нарочити економски експерт, иако знам понешто о функционисању СПЕНС-а, јер сам као новинар, док су Бора и Боре исти поткрадали, критички пратио тај сурови процес уништавања, па нећу улазити у анализе зашто и како то не може да функционише овако – то је, струка, уосталом већ рекла. Међутим, морам приметити друге две ствари које неодољиво указују на лицемерност и безобирност, неумерени безобразлук и одсуство било каквих моралних норми у деловању тог Боре и Бора, а по овом питању.
Прво, оно што се вешто крије од јавности, када је СПЕНС грађен, настао је тако што је на тој локацији прво срушен погон тада мегауспешног Новкабела. Тадашње власти успеле су да убеде грађане да је потребно нешто изместити, променити, па и срушити, у циљу општег напретка, што и није било много тешко, јер су као партнера у разговорима имали разумне грађане, а не разумне грађане и Бору (Боре) вољне да их зарад личне користи изманипулишу. Да је овај градоначелник у фантазији и робијаш у збиљи тада „јахао“, вероватно СПЕНС, који данас тако неустрашиво брани, никада не би ни био саграђен, јер би ови чували Новкабел од „помахниталих градских власти“.
Друго, градоначелник на којег се они највише позивају и који је заиста оставио неизбрисив траг у историји Новог Сада, чувени Јово Дејановић, у својим урбанистичким визионарским идејама, био је спреман на далеко радикалније потезе него што је то данашња градска власт: Он, у кога се данас идолопоклонички куну Бора и Боре, срушио је ради развоја града чак и Јерменску цркву, а колоквијално се каже и „пола центра“ – да су Бора и Боре функционисали у то време, вероватно би тврдили да Дејановић има рогове и оставља сумпорни траг иза себе.
У племенитој свести нашег народа важило је оно: паметнији попушта. Или, још директније, када уђеш у расправу са будалом, склони се. Имајући у виду лик и дело Боре „пругастог одела“ Новаковића, јасно је да се овде расправља са будалом.
Крајње је време да се та матрица, која нас је довела, докле нас је довела, прекине једном за свагда. И да будала заћути, а мудар проговори. Да глупљи попушта. Или аргументима буде приморан да попусти. Зато је неопходна не само доказана храброст Милоша Вучевића и његовог тима, већ и мудрост нас грађана.
Да не наседамо на преваре оних који су нас већ једном преварили. Јер, први пут су они криви, а други пут…?
Томо Ловрековић
