„Kад се човек роди, цели свет се радује, а само он плаче, треба живјети тако да, кад умре, цели свет плаче, а само он се радује“
Рођен је на данашњи дан 11. септембра 1914. године као Гојко Стојчевић у селу Kућанцима, у срезу Доњи Михољац у Славонији, у тадашњој Аустроугарској, а садашњој Хрватској.
Православни верници данас обележавају Усековање главе Светога Јована Kрститеља. Дан када је Kрститељ страдао проводи се у молитви, уздржавању и строгом посту. На данашњои дан, овај велики празник, пре 106 година рођен је и српски патријарх Павле.
У савременом добу, када су неке друге вредности на цени, у време материјалног, један човек успео је да покаже и докаже свету, а пре свега свом народу, да тако не треба живети. Човек који је живео оно што је проповедао, искрен у својој молитви, предан свом завештању, истрајан у својој намери – показати народу начин на који вреди борити се, стварати, радити и живети.
Патријарх Павле био је човек кога су поштовали сви. Мноштво је прича које су се испредале у српском народу, а и шире. Од тога да није дозвољавао ни деци, ни старијима да му устају и уступе место када би се возио трамвајем, да је знао обућарски занат те му је тако драже било да окрпи старе ципеле, него да купује нове.
Човек који људе није делио ни по чему, коме су сви били једнаки. Човек који је стављао знак једнакости између сељака са њиве и неког богаташа, доживео је још за време живота да стекне невероватну популарност, да га народ воли, диви му се, поштује и цени га – патријарх Павле.
Живот га од рођења није „мазио“. Имао је брата Душана.
Отац му је кад је Гојко био веома мали отишао у Сједињене Америчке Државе да ради, тамо је добио туберкулозу, те се вратио „кући да умре“. Мајка му се онда преудала, родила три ћерке, а умрла је на порођају доносећи на свет своје најмлађе дете.
Патријарх Павле у Београд долази 1936. године. Ту га затиче и Други светски рат. Неколико пута је мењао адресе становања. Уписује Богословски факултет. Ту је ванредно завршио и више разреде Шесте београдске гимназије, те је онда уписао и Медицински факултет, али ту долази до друге године, док Богословски факултет завршава.
Патријарх Павле је у периоду од 1990. до 2009. године био врховни поглавар Српске православне цркве, 44. по реду. Његово пуно име и титула гласили су Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Павле.
Био је патријарх у веома тешка времена по целокупан српски народ. Смиреношћу, смерношћу, духовношћу и великим делима успео је да српски народ окрене ка вери и колико-толико створи боље друштво.
Издвајамо за вас неколико цитата патријарха Павла над којима свако од нас треба да се замисли и размисли.
- Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде.
- Позвани смо да чинимо сагласно своме звању, онолико колико можемо и колико нам је Бог дао. Ни мање, ни више, а оно што ми не успемо да учинимо, то остаје да учини Господин и надопуни наше недостатке.
- Човек не може бирати време у којем ће се родити и живети. Од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у којем народу и од којих родитеља.
- Нама је боље да нестанемо као људи, него да опстанемо, биолошки да преживимо као злочинци и нељуди.
- Наша је обавеза да помажемо ближњем у невољи, али не чинећи при том никакво насиље, јер свако је слободан да изабере да ли ће да крене путем спасења.
- Смиреност је дакле, браћо и сестре, мајка свију еванђелских врлина, јер се Бог гордима противи, а смиреним даје благослов.
- Права верност је она која је разумна, еванђелска, као ова коју је показао Спаситељ.
- Многе мајке, које нису желеле да имају више од једног детета, данас чупају косе и горко ридају над изгубљеним синовима, у овим ратним сукобима, проклињући често Бога и људе, али при том заборављајући да оптуже себе што нису родиле још деце да им остану као утеха.
- Kада је сујета присутна онда долази до гордости, свађе. Није несрећа што ми имамо супротна гледишта, јер се ствар мора сагледати са више страна.
И можда и најпознатији цитат патријарха Павла: „Kад се човек роди, цели свет се радује, а само он плаче. Треба живјети тако да, кад умре, цели свет плаче, а само он се радује“.
Kада је умро, 15. новембра 2009. године, патријарха Павла је на вечни починак испратило неколико стотина хиљада људи.