Дарован од Бога јаком вером, Свети Никола је за живота учинио многа чуда и већ тада постао омиљен у народу.
Српска православна црква и њени верници славе данас Светог Николу – заштитника путника, морепловаца, сиромаха, деце..

Процењује се да половина православаца у Србији слави Светог Николу, док друга половина, како се каже, иде у госте.

Свети Никола у хришћанству још познат и као Никола Мирликијски, Никола Чудотворац, светац је у традиционалним црквама, архиепископ Мире Ликијске. У хришћанству се поштује као чудотворац, у источном хришћанству још и као заштитник путника, затвореника и сиромашних, а у западном хришћанству још и као заштитник готово свих слојева друштва, али нарочито деце.

Често се приказује са митром на глави, симболом његовог епископства. Свети Никола је дао основу за ставарање лика Санта Kлоза. На основу његових житија, у којима се говори о поклону Светог Николе за три кћерке сиромашног човека, произашао је обичај даривања за Божић. У порти цркве Св. Николе у граду Мири, где је су биле некад његове мошти, налази се статуа свеца у лику Деда Мраза (Божић Бате), а уз њу прикладна врећа поклона са дечијим ликовима.

У древним житијама Никола Мирликијско обично се меша са Николом Патарским због сличних детаља у животима светаца: оба су родом из Ликије, били су архиепископи и поштовани су као светитељи и чудотвроци. Ове сличности су довеле до погрешног закључка који је постојао много векова, а то да је у историји цркве постојао само један Свети Никола Чудотворац.

У Српској православној цркви Свети Никола се празнује 22. (9) маја (пренос моштију),19. (6) децембра (дан смрти). Четвртак је према седмичном кругу богослужења у Првославној цркви посвећен Светом Николи, као и Светим апостолима.

Према житијама, Свети Никола се родио у грчкој колонији Патари у 3. веку (280. године) у малоазијској римској провинцији Ликији, у времену када је област према култури била хеленистичка. Никола је био веома религиозан од раног детињства и свој живот је потпуно посветио хришћанству. Верује се да је рођен у богатој хришћанској породици и да је стекао основно образовање. Због чињенице да се његове житије мешале са житијама Николе Патарског, неколико векова је владало погрешно мишљење да су родитељи Никола Мирликијског били Теофан (Епифан) и Нона.

Од детињства Никола је изучавао Свето писмо; током дана није напуштао храм, а ноћу се молио и читао књиге. Његов стриц, епископ Никола Патарски, произвео га је у чин чтеца, а затим у чин свештеника, чинећи га за својим помоћником повјерио му је предавање учења хришћанске цркве народу. Према другој верзији, захваљујући чуду, одлуком сабора ликијских епископа лаик Никола је одмах постао епископ Мире. У 4. веку је именовање на такав начин било могуће.

Kада су његови родитељи умрли, Свети Никола је богаство које је наследио поделио сиромашнима.

Почетак свештенике службе Светог Николе приписује се времену владавине римских царева Диоклецијана (284-305) и Максимилијана (286-305).

Диоклецијан је 303. године издао наредбу којом се легализује систематски прогон хришћана широм царства. Након што су оба цара абдицирала 1. маја 305. године, дошло је до промене у политици њихових наследника према хришћанима. Никола је био затворен за време Диоклецијанових прогона, а ослобођен за време Kонстантина Великог. У западном делу царства Kонстанције И Хлор (305-306) окончао је прогон хришћана одмах након ступања на пријесто. У источном делу Галерије (305-311) наставио је са прогоном до 311. године, када је издао едикт о верској толеранцији, на самртној постељи. Прогон од 303. до 311. године сматра се најдужим у историји царства.

Након смрти Галерија, његов савладар Лициније (307-324) углавном је толерисао хришћане. Хришћанске заједнице су почеле да се развијају. У младости је путовао у Палестину и Египат, а по повратку у Ликију, постао је епископ Мире. Овај период укључује епископство Светог Николе у Мири. Борио се против паганизма, а самом Светом Николи се приписује разарање храма Артемиди у Мири.

По предању на једном турском острву Гемилер Адаси надомак града Фетхиyе, налазио се византијски град у којем је Св. Никола служио као епископ. Постоје и остаци Епископске палате, до које је од мора водио засведен ходник, дуг неколико стотина метара. Ту су сада и остаци цркве Св. Николе, са гробницама у крипти под црквом. Епископ Никола је дуго поживео и као мало који светац умро природном смрћу у старости. Светитељ је по упокојењу наводно ту прво сахрањен 340. године. Његове мошти су касније, тек у 7. веку склоњене у град Миру, пред опасношћу – арапском инвазијом. У Мири постоји друга црква Св. Николе подигнута у 4. веку, која је страдала у земљотресу 529. године. Оправљена је захвљујући помоћи цара Јустинијана. Храмовни под је нижи неколико метара од нивоа улице. Црква има леп мермерни под и гробове у нишама. Ранохришћански саркофаг у јужном крилу, смештен између два стуба, који има оштећен поклопац, важи за гроб Св. Николе. У 11. веку пренете су његове мошти одатле у италијанску луку Бари.

Свети Никола је познат као заштитник оклеветаних, често их ослобађајући судбине невино осуђених, заштитник морепловаца и других путника. Он је такође заштитник Свете Русије и Грчке, милосрдних братстава и гилди, деце, морнара и неудатих девојака, трговаца и залагаоничара и европских градова попут Фрибурга (у Швајцарској) и Москве. Једну од првих њему посвећених цркава, саградио је у 6. веку Јустинијан у Цариград.

ОБИЧАЈ
На његов дан се спрема жито, мада има и оних који верују да је светац жив, па то не чине. У јужној Србији на овај дан праве шарени колач с птицама, који поп обавезно прелива веном. Месе се понекад и два, од којих један припада свештенику, а други остаје у кући, такозвани пресвети.

На Никољдан, предвече, овај колач се дели деци, која треба да га поједу седећи на дрвету.

Постоји и веровање да данас не треба никога подсећати на дуг, нити му додатно отежавати положај због тога што је дужник.

На данашњи дан треба односити поклоне онима који славе Светог Николу. Међутим, и свечари и цвећари који славе не смеју по обичају своје госте пустити празних руку, већ им обавезно морају дати дарове пре него што пођу кући.

Такође, према веровањима никако не ваља прати веш, чистити кућу и радити било какве кућне послове.

У неким крајевима одржао се и обичај даривања деце на данашњи празник јер је Свети Никола и њихов заштитник.

ВРАТИО ВИД СТЕФАНУ ДЕЧАНСKОМ
Хришћани верују да својим чудесним моћима Свети Никола помаже сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, а глувима се враћа чуло слуха. Према предању, сматра да је свети Никола повратио вид Стефану Дечанском, па је овај српски краљ храм у коме су похрањене мошти Светог Николе окитио сребром и слао богате прилоге за његово опремање.

Свети Никола је храмовна и манастирска слава СПЦ. Посвећено му је више од 600 цркава.

Оставите Коментар