Државни секретар САД Мајк Помпео доноси у Москву пакет који предвиђа ново стратешко мешање карата.
Трампов државни секретар Мајк Помпео, који данас стиже у Русију, доноси Владимиру Путину понуду америчког председника за велико помирење и поделу интересних сфера у свету. Она, у најкраћем, гласи: „Теби Украјина и Сирија, мени Србија и Венецуела“.
Помпео, човек од највећег поверења Доналда Трампа, данас ће разговарати са руским шефом дипломатије Сергејем Лавровим, а онда дан касније у Сочију са Путином. На столу, кажу добро обавештене дипломате, наћи ће се пакет који би могао озбиљно да измени политичку мапу света.
Трамп би тако Русији препустио утицај над Украјином, која је Москви стратешки изузетно важна. То би у пракси значило да Москва задржава Kрим и да ће на истоку Украјине (Доњецк и остала места под контролом проруских снага) бити успостављена нека зона над којом Украјина неће имати контролу иако ће можда формално бити у саставу те земље. У овом пакету Путин би задржао и пуну контролу над Сиријом, а могуће је да би се Москви омогућио и пресудан утицај над Ираном.
С друге стране, Србија је тренутно као острво на Балкану, окружена све самим НАТО земљама и америчким великим савезницима (Грчка, Северна Македонија, Црна Гора, Албанија, Мађарска, Бугарска, Румунија, Хрватска, Словенија…), па је Трампу у највећем интересу да Америка заокружи комплетан овај простор као своју интересну сферу.
– Балкан је тренутно линија на којој се сучељавају руски и амерички утицаји. Ту су Србија и Република Српска, које у Вашингтону доживљавају као руске савезнике, и Трампови стратези били би веома срећни када би и њих могли да увуку под свој кишобран без обзира на то да ли то подразумева улазак у НАТО или не – наводи извор из дипломатских кругова, и истиче да је Вашингтону посебно важна и Венецуела.
Трампова понуда, како још наглашава исти извор, односи се на поделу интересних сфера у свету и неће утицати на решавање косовског питања, за које Американци већ имају спреман план по моделу споразума Израел-Палестина, за које је предвиђено да се са њим сагласи и Русија и да учествује у његовом потписивању као гарант.
Да се нешто спрема види се, поред тога што је Вашингтон направио заокрет у односима са Русијом, и то прво у односу на Украјину, и из свега што се догађало претходне седмице.
Дејан Милетић, директор Центра за глобализацију наводи да су САД и Русија природни савезници у оваквом глобалном свету.
– Нема решења кризе ни у једном делу Европе уколико се они не договоре. Чињеница је да је Трамп од почетка мандата желео да успостави нормалну комуникацију са Русијом, али био је спречен потезима претходне администрације и настојањима да се докаже да је његово деловање проруско. То се, међутим, показало као нетачно и сад он, мало ослобођен притиска, гледа како да реализује своју агенду у интересу САД, пре свега.
Милетић све ово види само као почетак тог процеса.
– У оквиру пакета отопљавања није искључено да се налази и проблем западног Балкана. Ја верујем да смо део америчке интересне сфере. Можемо у том контексту причати и о Венецуели. Слажем се да би Украјина могла да буде један елемент договора, али ту би и Иран могао да буде у игри. САД свакако имају интерес да заокруже утицај на западном Балкану – каже Милетић.
Мишел Зубеница, директор Центра за међународно јавну политику, слаже се да Вашингтон и Москва, без обзира на то што су и даље главни конкуренти, све више приближавају ставове када је реч о кључним међународним питањима:
-Видимо да, што се тиче неких трећих држава, много су сличнији ставови Москве и Вашингтона него што Вашингтон има са европским савезницима. Да не говоримо о Kини, која је највећа заједничка претња и Русији и Америци. Што се тиче овакве расподеле карата, Украјина им је много важнија него Србија. И данас је Украјина подељена између америчке и руске интересне сфере, али Запад, према мом мишљењу, неће тако лако препустити Украјину Русији. Међутим, на Балкану су ствари много јасније. Свакако је Балкан већ западна интересна сфера. По питању Kосова, став Трампове администрације доста је близак нашем, видели смо да је Болтон дао идеју о разграничењу.