Даница Грујичић: Смртност од рака у Србији и даље расте након бомбардовања
Министарка здравља Србије, познати неурохирург и специјалиста за онкологију, професор Даница Грујичић, говорила је у интервјуу за РИА Новости о порасту онколошких обољења у Србији 25 година после НАТО бомбардовања, значају сарадње са Русијом у напредним гранама медицине и о могућим мерама у случају нових пандемија.
— Двадесет четвртог марта навршило се 25 година од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије уз коришћење осиромашеног уранијума. Пре пет година сте рекли да се у Србији сваке године дијагностикује око 40 хиљада новооболелих од рака.
– Овај показатељ и даље важи, а тачна цифра зависи од тога посматрате ли само број регистрованих оболелих од рака или нови информациони систем креиран у Србији – ИЗИС (Интегрисани здравствени информациони систем). Тренутно радимо на софтверу који ће га, одмах након постављања дијагнозе, аутоматски додати у општи регистар према врсти рака.
Ми и наши суседи – Хрвати и Мађари – годинама се смењујемо на првом месту по морталитету од рака у Европи. Тако је, према подацима ЕЦИС (Европски информациони систем о раку) за 2020. годину, Србија била на првом месту са индексом од 150,6 на 100 хиљада људи, када је европски просек био 108,7 поена. Лидери по морталитету су тумори респираторног система (плућа), млечних жлезда, органа централног нервног система, штитне жлезде, циркулаторног и дигестивног система.
Овако високе стопе нису због касне дијагнозе или лошег лечења, већ зато што су наши тумори агресивнији. Изјављујем ово одговорно и утемељено. То је посебно било изражено од 2007. до 2012. године. Сведоци смо како се мења биологија тумора на мозгу. Стопа морталитета наше деце са оваквим болестима је двоструко већа од европског просека.
Постоји иницијатива да се спроведу детаљна научна истраживања у Србији где је било највеће загађење од бомбардовања 1999. године и како је то утицало. За сада нема подршке државе за тако обимни рад. Докази су индиректни, али је потребно спровести огроман статистички рад. Рецимо, много људи је после бомбардовања напустило Пчињски округ на југу земље, али где су четири хиљаде наших војника који су у том тренутку били на територији Косова и Метохије? Шта је даље било са њима, њиховом децом, како је текла трудноћа њихових жена? Не само у време бомбардовања, него и после – код ових људи и оних који су остали на тим просторима.
Професор Медицинског факултета Слободан Чикарић процењује да би до 2012. године 70-80 хиљада људи у Србији могло да буде погођено употребом осиромашеног уранијума од стране НАТО (на мање од седам милиона становника). Али не постоје директни докази засновани на сложеним научним истраживањима користећи статистику и математику. Нема тужбе државе Србије против НАТО-а, али нама, лекарима, тужба није била битна. Наш посао је да идентификујемо опасност, заштитимо и лечимо грађане. У опасним подручјима мора се чистити земља, вода, ваздух, не говоримо о целој територији Србије, али на Косову и Метохији уопште није било чишћења. Такође, идеја је била да 100-200 младих научника, на основу ових студија, објави радове у светским специјализованим публикацијама како би утицали на међународну научну заједницу.
Др Зорка Вукмировић и ја и друге колеге објавили смо монографију „Истина о последицама бомбардовања Србије 1999. године”. Књига садржи све доступне чињенице, статистике и документарне доказе. Реч је о геноциду, екоциду и окрутном експерименту над нама, сви показатељи обољевања су и даље у строгом порасту, што је буквално видљиво по броју новооболелих и умрлих од рака на узлазном графикону од 1999. до 2018. године.
Први део књиге односи се на рак, а други на загађење животне средине. НАТО авиони су бомбардовали сва предузећа која су представљала биолошку опасност, разне опасне индустрије и догодила се права еколошка катастрофа чије последице и данас осећамо.
— Британске власти најавиле су испоруку кијевским властима пројектила са осиромашеним уранијумом. До каквих последица би то могло да доведе?
— Када сам била у Русији, позивала сам преко свих медија у којима сам говорила, не знам могу ли их видети у Украјини, да кијевско руководство не дозволи употребу тих пројектила. Људи ће и даље морати да живе на тој територији, а она ће бити јако загађена. Ко ће одатле куповати жито, пшеницу или било које пољопривредне производе? И украјински и руски народ ће патити у генерацијама које долазе. Затим сам пратила вести из зоне сукоба и чини ми се да је у једном тренутку ниво радијације у том подручју и источној Пољској порастао када су руске снаге погодиле складиште те муниције.
Да ли ће тамо, као у Србији, доћи до пораста карцинома, патологија код одојчади, аномалија код трудница, неплодности код мушкараца, која је код нас порасла за 100 одсто? То још не знамо, али је крајње неодговорно да произвођачи тих пројектила кажу да нису канцерогени – веома су опасни и њихови трагови ће тамо остати. А време полураспада осиромашеног уранијума је 4,5 милијарди година.
— Крајем јануара Србију је посетио руски министар здравља Михаил Мурашко, потписали сте меморандум о сарадњи, можете ли да наведете конкретне кораке које очекујете у блиској будућности?
— Хоћу да изразим велико задовољство што је министар Мурашко посетио Србију. То је велики догађај, посебно за нас, али и за Русију, с обзиром на међународну ситуацију, која је апсолутно неприхватљива и надам се да тако неће остати још дуго. Потписани меморандум је ове године постао својеврсни врхунац сарадње, а не њен почетак. Надам се да ће детаљи на којима радимо једног дана довести до потписивања новог документа који ће бити обавезујући.
Када сам прошле године била на СПИЕФ у Санкт Петербургу, посетила сам Национални медицински истраживачки центар за педијатријску трауматологију и ортопедију који носи име Г.И. Турнера и Институт за медицинско образовање Националног медицинског истраживачког центра им. В.А. Алмазова и била сам задивљена не само организацијом рада, већ и новим технологијама које се користе не само у онкологији, већ и у медицини уопште. Знам да је деведесетих било тешко, али то колико је руска држава последњих година уложила у здравство, и резултати тога су импресивни.
Постоји много области у којима можемо да сарађујемо. За почетак, примарна здравствена заштита: како оспособити и мотивисати младе специјалисте за рад у малим насељима, како се бринути о здрављу становништва, како обучити што већи број медицинских сестара да могу помоћи лекарима, како организовати превоз , што је теже у огромној Русији, него у Србији.
— Говорили сте да је нуклеарна медицина у Русији ушла у 22. век. Какве пројекте у овој области планирате у наредном периоду и да ли је Росатом укључен?
— Оно што мене, као неурохирурга који се целог живота бави неуроонкологијом, занима јесте како да помогнемо нашим пацијентима да живе што дуже и квалитетније. Није довољно само уклонити тумор и пратити слику након операције. Сада онколошко лечење подразумева комбинацију различитих врста лечења и дијагностике. Данас је немогуће без молекуларне биологије одредити какву терапију пацијент треба да прими. Немогуће је припремити пацијента без психолога, као што је немогуће без физичара и инжењера нуклеарне медицине.
Инспирисала ме је нуклеарна медицина у Русији. Овај ваш продор, велики број изотопа које користите за лечење разних тумора, потпуно је нови правац у развоју лечења оболелих од рака. Те болести су веома специфичне и разноврсне; на пример, туберкулоза бубрега и плућна туберкулоза изгледају скоро исто у хистолошком узорку. Један орган може имати више варијанти неоплазми, које се одређују помоћу имунохистохемије, генетских тестова и молекуларне биологије. Комбинација биолошке терапије и изотопа, која нашим пацијентима пружа највећу наду за дуг живот, била је највеће откриће. Искрено се надам да ћемо, пошто је Русија у томе најдаље напредовала у односу на друге земље, имати прилику да блиско сарађујемо са Росатомом и пренесемо то искуство.
Од јуна прошле године 50-60 представника нашег министарства похађало је разне курсеве и конференције у Русији, већина њих су лекари, а та путовања ће се наставити. Заинтересовани смо и за супституцију увоза, фармакологију и сарадњу Института за вирусологију и имунологију Торлак и ваших института, на пример, Институтом “Гамалеј”, за развој, евентуално, нових вакцина у будућности. Ускоро ћемо почети да градимо истраживачки центар БИО4 Кампус, који би могао бити интересантан и за фармацеутске компаније из Русије. Било би ми драго да повежемо нашу и вашу истраживачку делатност у области радиотерапије.
Наш Институт за онкологију и радиологију сарађује са Институтом за атомску енергију из Обнинска, где наши молекуларни биолози већ раде на неким пројектима са вашим научницима.
Добро је што су ваше фармацеутске компаније дозволиле нашој инспекцији за лекове да прегледа производњу и две ваше компаније су добиле сертигикат GMP (Good Manufacturing Practices), па можемо да испоручимо њихове производе у Србију. Тренутно радимо на промени сета стандарда за регистрацију лекова, како би лекови из Кине, Руске Федерације, Индије и других земаља ван ЕУ могли да уђу на тржиште Србије.
У Србији постоји Институт за нуклеарна истраживања Винча, који је, нажалост, остао мало по страни, са застарелом опремом. Преговарамо са Росатомом, као и Обједињеним институтом за нуклеарна истраживања у Дубни о стварању новог циклотрона, јер су могућности Винче такве да наш институт може да постане регионални произвођач изотопа. Ја генерално подржавам производњу нуклеарне енергије, сматрам је најчистијом и када би наша држава донела такву одлуку, била би од велике користи.
Знамо колико се развила изградња нуклеарки, посебно када су у питању руске технологије, и волели бисмо да једног дана имамо централу. Руководство Србије сада преговара са Мађарском о могућности учешћа у нуклеарној електрани Пакш-2. Нажалост, морамо запамтити да злонамерни људи могу сваку науку и откриће претворити у штету, укључујући и атомску енергију.
— Најсвежији пример сарадње Русије и Србије у медицини био је током пандемије КОВИД-19 и употребе вакцине Спутњик В. Како оцењујете резултате?
— Све је било у реду, у Србији су коришћене и вакцине западне производње и оне из Кине. Било је апсолутно јасно да Запад не жели Спутњик В и да га неће регистровати, можда због резултата неких тамошњих студија које су показале његове предности. Сви који су желели да приме ову вакцину у Србији добили су је, испоручену из Русије или домаће производње. Имали смо амбалажу, сама супстанца је дошла из Русије, поставили смо линију за паковање. А затим је та производња стала. Али то не значи да не можемо да произведемо још једну Спутњик вакцину, на пример, варијанту која се користи у облику спреја. То је нешто о чему бисмо могли да размслимо и да на томе радимо.
— У вези са извештајима о могућности нове пандемије Х и новим мутацијама КОВИД-19, какве су ваше прогнозе и очекиване заштитне мере?
— Мислим да је потребно развијати нове облике заштите, а не масовно затварање и изолацију људи, тотално ограничавање кретања. Могу ли то да буду комбиноване вакцине против грипа? Сада, на пример, имамо много више случајева грипа него КОВИД-19. С друге стране, видите неодговорне ликове, не знам како да их другачије назовем, који најављују неку нову болест Х. Шта то значи? Да ли неке лабораторије заиста производе неки нови вирус или неку нову бактерију која ће уништити део човечанства? У медицини сам већ 40 година, цео живот се борим за здравље људи, за њихово лечење и не могу да разумем како се могу стварати болести и дозволити да се то деси после КОВИД-19.
Мене су називали теоретичаром завере, али стручњаци кажу да вирус који се исто понаша на температурама од -50 и +50 степени не може сам да се појави у природи. То претпоставља да је из лабораторије, што су говорили људи много компетентнији од мене. Ми као друштво морамо бити спремни да се боримо против покушаја да се на овај начин смањи људска популација. Морамо да бринемо о планети, да користимо чисту енергију, али начин на који Запад, Западна Европа то промовише, за мене је неприхватљив.
Зато, када ме зову традиционалистом и русофилом, ја сам поносна на то, за мене је то комплимент. За мене постоје три земље које највише волим на свету: Србија, Република Српска, одакле је мој отац, где сам провела детињство, и Русија у којој сам живела и студирала (на Руском националном истраживачком медицинском универзитету “Н. И. Пирогов”), познајем ваше људе, знам „како дишу“. Али западни људи вас не разумеју и бескорисно им је објашњавати, што се види из њихових неуспешних покушаја екранизације руске класике.
«НАТО нам дугује 500 милијарди евра за оно што су урадили 1999.»
Министарка здравља Србије Даница Грујичић говори о штети од бомбардовања Југославије, нуклеарној медицини у Руској Федерацији и терористичком нападу у Подмосковљу
Србија је спремна да помогне у лечењу жртава терористичког напада у “Крокус сити холу”, изјавила је министар здравља Србије Даница Грујичић у интервјуу за Известија. Српски политичар допутовала је у Сочи ради учешћа на форуму “Атомекспо 2024”, који је одржан од 25. до 26. марта. Београд је заинтересован за размену искустава и технологије са Русијом у области нуклеарне медицине и лечења малигних обољења. То посебно важно за државу која је страдала од бомбардовања пројектилима са осиромашеним уранијумом 1999. године. Кривицом НАТО, који је извршио агресију против Југославије, број оболелих од рака се удвостручио у последњих 20 година. Према речима Данице Грујичић, исплата штете Србији од алијансе требало би да буде најмање 500 милијарди евра, а подсетила је и да је затражила од украјинских власти да не користе гранате са осиромашеним уранијумом током борбених дејстава.
„У Србији се годишње од рака лечи око 200 хиљада људи“
— Увече 22. марта догодио се терористички напад у “Крокус сити холу”. Према последњим подацима, број повређених је порастао на 360 људи. Да ли је Србија спремна да им помогне ако буде таквих молби?
– Сигурно. Људи су веома тешко повређени. Гледала сам. Позвала сам руског министра Михаила Мурашка исте вечери. То је било ужасно. Најгоре је што су људи који су преживели задобили веома, веома тешке повреде. Јако ми је жао што се то догодило. Само не знам како да назовем пуцање на беспомоћне људе. Сигурна сам да су нападачи били на дрогама.
— У марту се навршило 25 година од НАТО бомбардовања Југославије. Какву штету је агресија 1999. нанела народу Србије?
— Број пацијената са малигним обољењима је значајно порастао – са 19 хиљада 1999. на 40 хиљада 2021. године. Укупно се у Србији од њих лечи око 200 хиљада људи годишње. Поред тога, имамо веома високу стопу смртности од рака: скоро увек заузимамо прво место. На другом месту је Црна Гора, која је била у саставу Југославије. Занимљиво, на трећем месту је Мађарска. То објашњавам већим степеном агресивности тумора, који лошије реагују на терапију него раније.
Поред последица изазваних осиромашеним уранијумом, било је и хемијских последица, јер су бомбардовали предузећа која се налазе на “мапи ризика”. Када се нешто деси предузећу које се налази на тој мапи, јасно је да може доћи до локалне еколошке катастрофе. Имали смо више од 150 таквих катастрофа. Тако да је то био нуклеарни и хемијски рат против мог народа.
Али нису узели у обзир метеоролошку ситуацију: понекад је падала киша, понекад је био веома јак ветар. На пример, открили смо да се 6. априла 1999. најгора контаминација осиромашеним уранијумом догодила у јужној Италији. Шта смо још видели? Сви људи који су учествовали у чишћењу подручја од граната са осиромашеним уранијумом или су већ умрли од рака или су приморани да се подвргну лечењу.
Осим тога, неплодност код мушкараца је повећана два до три пута, а под утицајем осиромашеног уранијума повећан је и број аутоимуних болести. С једне стране, због канцерогена, с друге стране због ослабљеног имуног система. Такође постоје генетске и менталне абнормалности код новорођене деце. Многи млади парови не могу имати децу на нормалан начин. Баш много свега. Можда постоји и нешто што још не знамо.
— Има ли места у Србији која још увек представљају велику опасност за живот?
— Предложили смо иницијативу која захтева од владе да спроведе такву студију. Није цела Србија контаминирана, али свакако има места где је уранијум још увек присутан. На пример, у јужном делу Централне Србије било је осиромашеног уранијума, али су наши војници, физичари са Института за нуклеарне науке Винча, све очистили. Ипак, на Косову и Метохији још има граната.
— Да ли Србија тражи од НАТО да надокнади ту штету?
– Не, то нема смисла. Знате, они нам нуде неких милион долара или милион евра, 200, 300 милиона. И сви кажу да смо ми у Србији незахвални јер нам дају паре. НАТО нам дугује 500 милијарди евра за оно што су урадили 1999. године. Објашњавам им да су нас тада толико уништили да би ову суму требало да нам дају неповратно, па ћемо можда размислити да се спријатељимо. А неки амбасадори кажу да је то логично, јер је током бомбардовања погинуло око 2 хиљаде људи. Затим смо израчунали да је у првих 10 година од рака умрло 10–18 хиљада, што је веома велики број.
— Постоје ли на Западу неки програми подршке жртвама?
– Не. Ми само желимо да наша држава издвоји новац како бисмо научно доказали везу између коришћењаНАТО пројектила са осиромашеним уранијумом и повећања смртности од рака. А онда би, сигурно, биле забрањени пројектили са осиромашеним уранијумом. Апеловала сам на украјинске власти, позивајући их да их не користе на својој земљи, јер ће људи патити стотинама година после тога.
„Релативно добро смо снабдевени лековима“
— Да ли постоји размена искустава између Србије и Руске Федерације у области здравства?
— Руски министар здравља Михаил Мурашко посетио је Србију у јануару. Наше земље имају исте погледе на ову област. Примарна здравствена заштита је најважнија. Главна ствар у њој је технологија и знање за дијагнозу болести на време. Србија тренутно реформише ову област. Ако то урадимо, за 10 година имаћемо веома висок ниво здравствене заштите.
У Русији је такав процес теже спровести, пошто је земља огромна. Али Мурашко се веома труди. Без квалитетне примарне здравствене заштите, неће бити ни квалитетне здравствене заштите уопште.
— Да ли српска медицина осећа притисак европских држава због подршке Русији?
— Постоје одређени покушаји [притиска], али не могу да кажем да су успешни. Релативно добро смо снабдевени лековима. Желимо да донесемо закон који нам омогућава да региструјемо лекове не само из Европске уније, већ и из Русије, Индије, Кине и других земаља. И надам се да ће то бити усвојено ове године.
— Како се тренутно развија здравство у Србији?
— Тежимо новим технологијама у здравству. Мој долазак у Сочи значи даљу сарадњу са Росатомом. Посебно смо заинтересовани за нуклеарну медицину. Руске технологије у нуклеарној медицини су већ у 22. веку. Надам се да ћемо ту технологију моћи да применимо у Србији. Тренутно реализујемо пројекат регионалног онколошког института, чија је суштина коришћење нуклеарне енергије. Комбинација иновативних биолошких лекова и изотопа може продужити живот пацијената и побољшати њихово стање.
Русија је апсолутно прва у нуклеарној медицини. У другим секторима постоје развијеније земље. Али постоји велика разлика између медицине деведесетих и данас: за 20 година сте направили корак од 200 година.
— Имамо ли неке заједничке медицинске пројекте?
– Да имамо. На пример, између Обнинска и Института за онкологију и радиологију у Београду. Научни пројекти трају већ неколико година, а имамо сарадњу и са Санкт Петербургом. Сваке две недеље одржавамо семинаре путем интернета. Потписали смо доста уговора о сарадњи, посебно у области онкологије, тако да ваши лекари долазе код нас, а наши код вас.
Српски специјалисти већ користе руске технологије у гинекологији и акушерству. Надамо се да ћемо наставити да усвајамо руско искуство. За Србију је то велика част.
“Србија заинтересована за антибиотике”
— Да ли Русија снабдева Србију неким лековима?
— Нажалост, морамо да променимо законодавство да бисмо увозили лекове из Русије.
— За које лекове је Србија заинтересована?
— Србија је заинтересована за антибиотике, лекове за антитромбоцитну терапију, иновативну терапију, против онкологије – не само хемотерапију, већ и генску и имунотерапију.
— Да ли Србија извози лекове у Русију?
— Можда, али ми немамо сопствене производне капацитете. Хемофарм је у власништву Немаца, Галеника у власништву Бразилаца, а Здравље Лесковац у власништву Британаца. Дакле, ми немамо своје фабрике. Вероватно се овде нешто испоручује, али мени није познат такав извоз из Србије у Руску Федерацију.
Даница Грујичић: Смртност од рака у Србији и даље расте након бомбардовања
Министарка здравља Србије, познати неурохирург и специјалиста за онкологију, професор Даница Грујичић, говорила је у интервјуу за РИА Новости о порасту онколошких обољења у Србији 25 година после НАТО бомбардовања, значају сарадње са Русијом у напредним гранама медицине и о могућим мерама у случају нових пандемија.
— Двадесет четвртог марта навршило се 25 година од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије уз коришћење осиромашеног уранијума. Пре пет година сте рекли да се у Србији сваке године дијагностикује око 40 хиљада новооболелих од рака.
– Овај показатељ и даље важи, а тачна цифра зависи од тога посматрате ли само број регистрованих оболелих од рака или нови информациони систем креиран у Србији – ИЗИС (Интегрисани здравствени информациони систем). Тренутно радимо на софтверу који ће га, одмах након постављања дијагнозе, аутоматски додати у општи регистар према врсти рака.
Ми и наши суседи – Хрвати и Мађари – годинама се смењујемо на првом месту по морталитету од рака у Европи. Тако је, према подацима ЕЦИС (Европски информациони систем о раку) за 2020. годину, Србија била на првом месту са индексом од 150,6 на 100 хиљада људи, када је европски просек био 108,7 поена. Лидери по морталитету су тумори респираторног система (плућа), млечних жлезда, органа централног нервног система, штитне жлезде, циркулаторног и дигестивног система.
Овако високе стопе нису због касне дијагнозе или лошег лечења, већ зато што су наши тумори агресивнији. Изјављујем ово одговорно и утемељено. То је посебно било изражено од 2007. до 2012. године. Сведоци смо како се мења биологија тумора на мозгу. Стопа морталитета наше деце са оваквим болестима је двоструко већа од европског просека.
Постоји иницијатива да се спроведу детаљна научна истраживања у Србији где је било највеће загађење од бомбардовања 1999. године и како је то утицало. За сада нема подршке државе за тако обимни рад. Докази су индиректни, али је потребно спровести огроман статистички рад. Рецимо, много људи је после бомбардовања напустило Пчињски округ на југу земље, али где су четири хиљаде наших војника који су у том тренутку били на територији Косова и Метохије? Шта је даље било са њима, њиховом децом, како је текла трудноћа њихових жена? Не само у време бомбардовања, него и после – код ових људи и оних који су остали на тим просторима.
Професор Медицинског факултета Слободан Чикарић процењује да би до 2012. године 70-80 хиљада људи у Србији могло да буде погођено употребом осиромашеног уранијума од стране НАТО (на мање од седам милиона становника). Али не постоје директни докази засновани на сложеним научним истраживањима користећи статистику и математику. Нема тужбе државе Србије против НАТО-а, али нама, лекарима, тужба није била битна. Наш посао је да идентификујемо опасност, заштитимо и лечимо грађане. У опасним подручјима мора се чистити земља, вода, ваздух, не говоримо о целој територији Србије, али на Косову и Метохији уопште није било чишћења. Такође, идеја је била да 100-200 младих научника, на основу ових студија, објави радове у светским специјализованим публикацијама како би утицали на међународну научну заједницу.
Др Зорка Вукмировић и ја и друге колеге објавили смо монографију „Истина о последицама бомбардовања Србије 1999. године”. Књига садржи све доступне чињенице, статистике и документарне доказе. Реч је о геноциду, екоциду и окрутном експерименту над нама, сви показатељи обољевања су и даље у строгом порасту, што је буквално видљиво по броју новооболелих и умрлих од рака на узлазном графикону од 1999. до 2018. године.
Први део књиге односи се на рак, а други на загађење животне средине. НАТО авиони су бомбардовали сва предузећа која су представљала биолошку опасност, разне опасне индустрије и догодила се права еколошка катастрофа чије последице и данас осећамо.
— Британске власти најавиле су испоруку кијевским властима пројектила са осиромашеним уранијумом. До каквих последица би то могло да доведе?
— Када сам била у Русији, позивала сам преко свих медија у којима сам говорила, не знам могу ли их видети у Украјини, да кијевско руководство не дозволи употребу тих пројектила. Људи ће и даље морати да живе на тој територији, а она ће бити јако загађена. Ко ће одатле куповати жито, пшеницу или било које пољопривредне производе? И украјински и руски народ ће патити у генерацијама које долазе. Затим сам пратила вести из зоне сукоба и чини ми се да је у једном тренутку ниво радијације у том подручју и источној Пољској порастао када су руске снаге погодиле складиште те муниције.
Да ли ће тамо, као у Србији, доћи до пораста карцинома, патологија код одојчади, аномалија код трудница, неплодности код мушкараца, која је код нас порасла за 100 одсто? То још не знамо, али је крајње неодговорно да произвођачи тих пројектила кажу да нису канцерогени – веома су опасни и њихови трагови ће тамо остати. А време полураспада осиромашеног уранијума је 4,5 милијарди година.
— Крајем јануара Србију је посетио руски министар здравља Михаил Мурашко, потписали сте меморандум о сарадњи, можете ли да наведете конкретне кораке које очекујете у блиској будућности?
— Хоћу да изразим велико задовољство што је министар Мурашко посетио Србију. То је велики догађај, посебно за нас, али и за Русију, с обзиром на међународну ситуацију, која је апсолутно неприхватљива и надам се да тако неће остати још дуго. Потписани меморандум је ове године постао својеврсни врхунац сарадње, а не њен почетак. Надам се да ће детаљи на којима радимо једног дана довести до потписивања новог документа који ће бити обавезујући.
Када сам прошле године била на СПИЕФ у Санкт Петербургу, посетила сам Национални медицински истраживачки центар за педијатријску трауматологију и ортопедију који носи име Г.И. Турнера и Институт за медицинско образовање Националног медицинског истраживачког центра им. В.А. Алмазова и била сам задивљена не само организацијом рада, већ и новим технологијама које се користе не само у онкологији, већ и у медицини уопште. Знам да је деведесетих било тешко, али то колико је руска држава последњих година уложила у здравство, и резултати тога су импресивни.
Постоји много области у којима можемо да сарађујемо. За почетак, примарна здравствена заштита: како оспособити и мотивисати младе специјалисте за рад у малим насељима, како се бринути о здрављу становништва, како обучити што већи број медицинских сестара да могу помоћи лекарима, како организовати превоз , што је теже у огромној Русији, него у Србији.
— Говорили сте да је нуклеарна медицина у Русији ушла у 22. век. Какве пројекте у овој области планирате у наредном периоду и да ли је Росатом укључен?
— Оно што мене, као неурохирурга који се целог живота бави неуроонкологијом, занима јесте како да помогнемо нашим пацијентима да живе што дуже и квалитетније. Није довољно само уклонити тумор и пратити слику након операције. Сада онколошко лечење подразумева комбинацију различитих врста лечења и дијагностике. Данас је немогуће без молекуларне биологије одредити какву терапију пацијент треба да прими. Немогуће је припремити пацијента без психолога, као што је немогуће без физичара и инжењера нуклеарне медицине.
Инспирисала ме је нуклеарна медицина у Русији. Овај ваш продор, велики број изотопа које користите за лечење разних тумора, потпуно је нови правац у развоју лечења оболелих од рака. Те болести су веома специфичне и разноврсне; на пример, туберкулоза бубрега и плућна туберкулоза изгледају скоро исто у хистолошком узорку. Један орган може имати више варијанти неоплазми, које се одређују помоћу имунохистохемије, генетских тестова и молекуларне биологије. Комбинација биолошке терапије и изотопа, која нашим пацијентима пружа највећу наду за дуг живот, била је највеће откриће. Искрено се надам да ћемо, пошто је Русија у томе најдаље напредовала у односу на друге земље, имати прилику да блиско сарађујемо са Росатомом и пренесемо то искуство.
Од јуна прошле године 50-60 представника нашег министарства похађало је разне курсеве и конференције у Русији, већина њих су лекари, а та путовања ће се наставити. Заинтересовани смо и за супституцију увоза, фармакологију и сарадњу Института за вирусологију и имунологију Торлак и ваших института, на пример, Институтом “Гамалеј”, за развој, евентуално, нових вакцина у будућности. Ускоро ћемо почети да градимо истраживачки центар БИО4 Кампус, који би могао бити интересантан и за фармацеутске компаније из Русије. Било би ми драго да повежемо нашу и вашу истраживачку делатност у области радиотерапије.
Наш Институт за онкологију и радиологију сарађује са Институтом за атомску енергију из Обнинска, где наши молекуларни биолози већ раде на неким пројектима са вашим научницима.
Добро је што су ваше фармацеутске компаније дозволиле нашој инспекцији за лекове да прегледа производњу и две ваше компаније су добиле сертигикат GMP (Good Manufacturing Practices), па можемо да испоручимо њихове производе у Србију. Тренутно радимо на промени сета стандарда за регистрацију лекова, како би лекови из Кине, Руске Федерације, Индије и других земаља ван ЕУ могли да уђу на тржиште Србије.
У Србији постоји Институт за нуклеарна истраживања Винча, који је, нажалост, остао мало по страни, са застарелом опремом. Преговарамо са Росатомом, као и Обједињеним институтом за нуклеарна истраживања у Дубни о стварању новог циклотрона, јер су могућности Винче такве да наш институт може да постане регионални произвођач изотопа. Ја генерално подржавам производњу нуклеарне енергије, сматрам је најчистијом и када би наша држава донела такву одлуку, била би од велике користи.
Знамо колико се развила изградња нуклеарки, посебно када су у питању руске технологије, и волели бисмо да једног дана имамо централу. Руководство Србије сада преговара са Мађарском о могућности учешћа у нуклеарној електрани Пакш-2. Нажалост, морамо запамтити да злонамерни људи могу сваку науку и откриће претворити у штету, укључујући и атомску енергију.
— Најсвежији пример сарадње Русије и Србије у медицини био је током пандемије КОВИД-19 и употребе вакцине Спутњик В. Како оцењујете резултате?
— Све је било у реду, у Србији су коришћене и вакцине западне производње и оне из Кине. Било је апсолутно јасно да Запад не жели Спутњик В и да га неће регистровати, можда због резултата неких тамошњих студија које су показале његове предности. Сви који су желели да приме ову вакцину у Србији добили су је, испоручену из Русије или домаће производње. Имали смо амбалажу, сама супстанца је дошла из Русије, поставили смо линију за паковање. А затим је та производња стала. Али то не значи да не можемо да произведемо још једну Спутњик вакцину, на пример, варијанту која се користи у облику спреја. То је нешто о чему бисмо могли да размслимо и да на томе радимо.
— У вези са извештајима о могућности нове пандемије Х и новим мутацијама КОВИД-19, какве су ваше прогнозе и очекиване заштитне мере?
— Мислим да је потребно развијати нове облике заштите, а не масовно затварање и изолацију људи, тотално ограничавање кретања. Могу ли то да буду комбиноване вакцине против грипа? Сада, на пример, имамо много више случајева грипа него КОВИД-19. С друге стране, видите неодговорне ликове, не знам како да их другачије назовем, који најављују неку нову болест Х. Шта то значи? Да ли неке лабораторије заиста производе неки нови вирус или неку нову бактерију која ће уништити део човечанства? У медицини сам већ 40 година, цео живот се борим за здравље људи, за њихово лечење и не могу да разумем како се могу стварати болести и дозволити да се то деси после КОВИД-19.
Мене су називали теоретичаром завере, али стручњаци кажу да вирус који се исто понаша на температурама од -50 и +50 степени не може сам да се појави у природи. То претпоставља да је из лабораторије, што су говорили људи много компетентнији од мене. Ми као друштво морамо бити спремни да се боримо против покушаја да се на овај начин смањи људска популација. Морамо да бринемо о планети, да користимо чисту енергију, али начин на који Запад, Западна Европа то промовише, за мене је неприхватљив.
Зато, када ме зову традиционалистом и русофилом, ја сам поносна на то, за мене је то комплимент. За мене постоје три земље које највише волим на свету: Србија, Република Српска, одакле је мој отац, где сам провела детињство, и Русија у којој сам живела и студирала (на Руском националном истраживачком медицинском универзитету “Н. И. Пирогов”), познајем ваше људе, знам „како дишу“. Али западни људи вас не разумеју и бескорисно им је објашњавати, што се види из њихових неуспешних покушаја екранизације руске класике.
«НАТО нам дугује 500 милијарди евра за оно што су урадили 1999.»
Министарка здравља Србије Даница Грујичић говори о штети од бомбардовања Југославије, нуклеарној медицини у Руској Федерацији и терористичком нападу у Подмосковљу
Србија је спремна да помогне у лечењу жртава терористичког напада у “Крокус сити холу”, изјавила је министар здравља Србије Даница Грујичић у интервјуу за Известија. Српски политичар допутовала је у Сочи ради учешћа на форуму “Атомекспо 2024”, који је одржан од 25. до 26. марта. Београд је заинтересован за размену искустава и технологије са Русијом у области нуклеарне медицине и лечења малигних обољења. То посебно важно за државу која је страдала од бомбардовања пројектилима са осиромашеним уранијумом 1999. године. Кривицом НАТО, који је извршио агресију против Југославије, број оболелих од рака се удвостручио у последњих 20 година. Према речима Данице Грујичић, исплата штете Србији од алијансе требало би да буде најмање 500 милијарди евра, а подсетила је и да је затражила од украјинских власти да не користе гранате са осиромашеним уранијумом током борбених дејстава.
„У Србији се годишње од рака лечи око 200 хиљада људи“
— Увече 22. марта догодио се терористички напад у “Крокус сити холу”. Према последњим подацима, број повређених је порастао на 360 људи. Да ли је Србија спремна да им помогне ако буде таквих молби?
– Сигурно. Људи су веома тешко повређени. Гледала сам. Позвала сам руског министра Михаила Мурашка исте вечери. То је било ужасно. Најгоре је што су људи који су преживели задобили веома, веома тешке повреде. Јако ми је жао што се то догодило. Само не знам како да назовем пуцање на беспомоћне људе. Сигурна сам да су нападачи били на дрогама.
— У марту се навршило 25 година од НАТО бомбардовања Југославије. Какву штету је агресија 1999. нанела народу Србије?
— Број пацијената са малигним обољењима је значајно порастао – са 19 хиљада 1999. на 40 хиљада 2021. године. Укупно се у Србији од њих лечи око 200 хиљада људи годишње. Поред тога, имамо веома високу стопу смртности од рака: скоро увек заузимамо прво место. На другом месту је Црна Гора, која је била у саставу Југославије. Занимљиво, на трећем месту је Мађарска. То објашњавам већим степеном агресивности тумора, који лошије реагују на терапију него раније.
Поред последица изазваних осиромашеним уранијумом, било је и хемијских последица, јер су бомбардовали предузећа која се налазе на “мапи ризика”. Када се нешто деси предузећу које се налази на тој мапи, јасно је да може доћи до локалне еколошке катастрофе. Имали смо више од 150 таквих катастрофа. Тако да је то био нуклеарни и хемијски рат против мог народа.
Али нису узели у обзир метеоролошку ситуацију: понекад је падала киша, понекад је био веома јак ветар. На пример, открили смо да се 6. априла 1999. најгора контаминација осиромашеним уранијумом догодила у јужној Италији. Шта смо још видели? Сви људи који су учествовали у чишћењу подручја од граната са осиромашеним уранијумом или су већ умрли од рака или су приморани да се подвргну лечењу.
Осим тога, неплодност код мушкараца је повећана два до три пута, а под утицајем осиромашеног уранијума повећан је и број аутоимуних болести. С једне стране, због канцерогена, с друге стране због ослабљеног имуног система. Такође постоје генетске и менталне абнормалности код новорођене деце. Многи млади парови не могу имати децу на нормалан начин. Баш много свега. Можда постоји и нешто што још не знамо.
— Има ли места у Србији која још увек представљају велику опасност за живот?
— Предложили смо иницијативу која захтева од владе да спроведе такву студију. Није цела Србија контаминирана, али свакако има места где је уранијум још увек присутан. На пример, у јужном делу Централне Србије било је осиромашеног уранијума, али су наши војници, физичари са Института за нуклеарне науке Винча, све очистили. Ипак, на Косову и Метохији још има граната.
— Да ли Србија тражи од НАТО да надокнади ту штету?
– Не, то нема смисла. Знате, они нам нуде неких милион долара или милион евра, 200, 300 милиона. И сви кажу да смо ми у Србији незахвални јер нам дају паре. НАТО нам дугује 500 милијарди евра за оно што су урадили 1999. године. Објашњавам им да су нас тада толико уништили да би ову суму требало да нам дају неповратно, па ћемо можда размислити да се спријатељимо. А неки амбасадори кажу да је то логично, јер је током бомбардовања погинуло око 2 хиљаде људи. Затим смо израчунали да је у првих 10 година од рака умрло 10–18 хиљада, што је веома велики број.
— Постоје ли на Западу неки програми подршке жртвама?
– Не. Ми само желимо да наша држава издвоји новац како бисмо научно доказали везу између коришћењаНАТО пројектила са осиромашеним уранијумом и повећања смртности од рака. А онда би, сигурно, биле забрањени пројектили са осиромашеним уранијумом. Апеловала сам на украјинске власти, позивајући их да их не користе на својој земљи, јер ће људи патити стотинама година после тога.
„Релативно добро смо снабдевени лековима“
— Да ли постоји размена искустава између Србије и Руске Федерације у области здравства?
— Руски министар здравља Михаил Мурашко посетио је Србију у јануару. Наше земље имају исте погледе на ову област. Примарна здравствена заштита је најважнија. Главна ствар у њој је технологија и знање за дијагнозу болести на време. Србија тренутно реформише ову област. Ако то урадимо, за 10 година имаћемо веома висок ниво здравствене заштите.
У Русији је такав процес теже спровести, пошто је земља огромна. Али Мурашко се веома труди. Без квалитетне примарне здравствене заштите, неће бити ни квалитетне здравствене заштите уопште.
— Да ли српска медицина осећа притисак европских држава због подршке Русији?
— Постоје одређени покушаји [притиска], али не могу да кажем да су успешни. Релативно добро смо снабдевени лековима. Желимо да донесемо закон који нам омогућава да региструјемо лекове не само из Европске уније, већ и из Русије, Индије, Кине и других земаља. И надам се да ће то бити усвојено ове године.
— Како се тренутно развија здравство у Србији?
— Тежимо новим технологијама у здравству. Мој долазак у Сочи значи даљу сарадњу са Росатомом. Посебно смо заинтересовани за нуклеарну медицину. Руске технологије у нуклеарној медицини су већ у 22. веку. Надам се да ћемо ту технологију моћи да применимо у Србији. Тренутно реализујемо пројекат регионалног онколошког института, чија је суштина коришћење нуклеарне енергије. Комбинација иновативних биолошких лекова и изотопа може продужити живот пацијената и побољшати њихово стање.
Русија је апсолутно прва у нуклеарној медицини. У другим секторима постоје развијеније земље. Али постоји велика разлика између медицине деведесетих и данас: за 20 година сте направили корак од 200 година.
— Имамо ли неке заједничке медицинске пројекте?
– Да имамо. На пример, између Обнинска и Института за онкологију и радиологију у Београду. Научни пројекти трају већ неколико година, а имамо сарадњу и са Санкт Петербургом. Сваке две недеље одржавамо семинаре путем интернета. Потписали смо доста уговора о сарадњи, посебно у области онкологије, тако да ваши лекари долазе код нас, а наши код вас.
Српски специјалисти већ користе руске технологије у гинекологији и акушерству. Надамо се да ћемо наставити да усвајамо руско искуство. За Србију је то велика част.
“Србија заинтересована за антибиотике”
— Да ли Русија снабдева Србију неким лековима?
— Нажалост, морамо да променимо законодавство да бисмо увозили лекове из Русије.
— За које лекове је Србија заинтересована?
— Србија је заинтересована за антибиотике, лекове за антитромбоцитну терапију, иновативну терапију, против онкологије – не само хемотерапију, већ и генску и имунотерапију.
— Да ли Србија извози лекове у Русију?
— Можда, али ми немамо сопствене производне капацитете. Хемофарм је у власништву Немаца, Галеника у власништву Бразилаца, а Здравље Лесковац у власништву Британаца. Дакле, ми немамо своје фабрике. Вероватно се овде нешто испоручује, али мени није познат такав извоз из Србије у Руску Федерацију.