Приликом реконструкције Трга републике радници су пронашли остатке бедема за које се претпоставља да су остаци Стамбол капије, главне капије Београдске тврђаве, коју је уклонио кнез Михајло Обреновић 1866. године. Ово је прича о том злокобном месту.
Ископавање је преузео Завод за заштиту споменика културе града Београда и тренутно су у току радови на широком откопу који ће потрајати неколико дана. Ову вест потврдио је заменик градоначелника Горан Весић, који је навео да ће Завод утврдити наредних дана о каквим је бедемима реч.
– Даље поступање зависи од тога шта ће утврдити стручњаци Завода за заштиту споменика културе – рекао је Весић.
Реконструкција Трга Републике почела је 22. августа, а крај радова најављен је за новембар наредне године.
Подигли је Аустријанци, на лош глас изнели Турци
Данашњи Трг републике и читав крај око њега некада су били “далека периферија” Београда. Овде се налазила једна од четири капије за излазак из града. Kако се налазила на друму који је водио у правцу Истанбула (Стамбола) по овоме је и добила име – Стамбол капија.
Ова грађевина се налазила негде на простору између данашњег Народног позоришта и споменика кнезу Михаилу. Испред капије налазило се поље обрасло травом. Трга републике још није било, као ни данашњег центра Београда.
Београдска варош је у 18. и првој половини 19. века била оивичена са четири капије постављене на излазима из града. Поред Стамбол капије, то су биле и Сава-капија, Варош-капија и Видин-капија.
Стамбол капију су направили Аустријанци за време своје владавине северном Србијом и Београдом почетком 18. века. Легенда каже да је капију подигао Лаудон, који је изградио и ров око ширег Београда назван Лаудонов шанац.
Од свих капија, ова је била најчвршће зидана, од тесаног камена и цигле, а имала је и просторије за смештај војника који су држали стражу.
Kроз Стамбол капију се улазило на три улаза: у средини је био велики пролаз за кола, а са обе стране по један мањи отвор за пешаке. Пут који је из вароши излазио на Стамбол капију делио се одмах на два крака: један је ишао десно ка Теразијама, а други лево ка Ташмајдану и Палилули.
Место невиђене патње Срба
У непосредној близини ове капије, Турци су за време своје страховладе набијали на колац бунтовне Србе, па је читав крај био на веома лошем гласу.
Зато и не чуди што је одмах по успостављању српске власти у граду, кнез Михаило наредио рушење Стамбол капије. Уклањање објекта је почело половином априла, а довршено је 19. маја 1866. године.
Већ 1868. почела је изградња Народног позоришта које је ускоро постало симбол овог места, а прича о капији је пала у заборав.
