Лео је био јазавичар који је живео у Панчеву са породицом Илић непуне две године. Био је мали, шашави, весели пас који је волео људе, а волели су и људи њега.
Нико није ни претпоставио да толико храбрости може да стане у тако мало биће са кратким ногама све до једног мартовског дана 2014. године.
Девојчица Николина, која је тад имала 11 година, возила је ролере по свом насељу и ођедном се ту створио булмастиф који је почео да скаче по њој. Уплашена девојчица рекла му је да се склони, али он ју је срушио на земљу и почео да је гризе и баца с једне стране улице на другу.
Kомшиница која је чула вриску излетела је на улицу, а за њом и њен пас, јазавичар Лео, који је храбро покушао да одбрани девојчицу зграбивши много већег пса за ногу. Булмастиф Меда је пустио девојчицу и почео да се бори са малим Леом, наневши му тешке повреде.
Ветеринари у Панчеву желели су да успавају Леа јер је био у много лошем стању, међутим власници нису могли да се помире са тим. Одмах су га одвели у Београд где је два сата оперисан, а два дана касније Лео је подлегао повредама задобијеном у покушају да сачува живот једног детета.
Грађани Панчева желели су да се одуже неустрашивом малом псу тако што ће заувек сачувати сећање на њега. На иницијативу Удружења Љубимац, 2015. године је Леу откривен споменик у Народној башти у Панчеву где је мали пас највише волео да борави.
На постољу пише „За све мале хероје великог срца“, а изнад тога лежи биста малог Леа који опрезно мотри на сву децу која се играју у парку и подсећа на велика дела малих хероја.