Некадашњи кошаркашки репрезентативац наше земље и други пик драфта 2003. године, Дарко Миличић, каже да је за време играња у Детроиту са којим је освојио две Ен-Би-Еј титуле, био задужен за атмосферу и да је дружења најчешће правио у свом дому.
– Углавном су долазили код мене, пустимо прво нашу, па њихову музику, био је и на репертоару и Баја Мали Книнџа, али и крајишка музика, Баја из мене извуче најбоље и најгоре – кроз осмех прича Миличић.
– Код себе ме је звао Карлос Делфино, а једном и Мехмет Окур када му је требала помоћ око селидбе. Али углавном смо се дружили код мене и ја сам звао људе.
Миличић је био помало разочаран односом који влада у Ен-Би-Еј тимовима.
– Свако је водио своју политику, седи нас 10, рачун око 10 долара сваком, вади свако свој новац, а зарађују по 10-15 милиона. Кажем, дајте, ја ћу да платим ако треба. Свако гледа свој телефон, води своју политику за себе, није било дружења као у Хемофарму, где смо ишли на кафу, пиће, ручак заједно, излазили смо понекад, било је лепо дружење – рекао је Миличић, који је описао и дружења са појединцима.
