Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и Француска извеле су ракетни напад на Сирију, што је, како су званичници наведених земаља истакли, био одговор на хемијско тровање у Думи, дијелу провинције Источна Гута, а за што су биле оптужене снаге Башара ел Асада. Једину истрагу о наводној употреби отрова у Думи спровели су руски истражни органи, и установили сасвим другачију истину од оне коју су мејнстрим медији пласирали. Тровања није ни било, а испоставило се да се радило о режираном трећеразредном филму.
На конференцији за новинаре у сједишту Организације за забрану хемијског оружја (ОЗХО) у Хагу, коју су организовале руска и сиријска делегација у наведеној организацији, свједочило је 17 Сиријаца, између осталих и породица дјечака Хасана Дијаба, који је раније новинарима испричао како је ангажован да учествује у изрежираном видео-запису наводног хемијског напада, чији су аутори припадници „бијелих шљемова“. Једна лоше осмишљена лаж била је повод за покретање ратне машинерије. Ништа ново.
УПРАВЉАЊЕ НАРАТИВОМ
Међутим, оно на што желимо скренути пажњу нису лажне вијести, с којима се највише бори амерички предсједник Трамп, већ одсудство сваког здравог коментара у земљама које, бар по традицији, баштине демократске принципе, прије свега у слободи говора и штампе.
Шта се то дешава у земљама у којима су медији знали бити јачи од државе? Сјетимо се само познате афере Вотергејт. Чудне су изјаве, па и понашање званичника из земаља-бомбардера. Да ли се ради о посљедицама активности DARPA-е (Defense Advanced Research Projects Agency), агенције Министарства одбране САД одговорне за развој нових технологија за потребе америчке војске? DARPA је већ развила технологије које су донијеле нове односе у свијету. Рецимо, развила је компјутерску мрежу ARPANET која је прерасла у Интернет. GPS, алат за позиционирање, такође је производ ове агенције.
DARPA је развила вјештачку интелигенцију и одавно ради на стварању „радне“ квазибиолошке структуре (спој биологије и електронике) у циљу употребе вјештачке интелигенције. Уз помоћ научних института DARPA спроводи вишегодишње истраживање како би развила програм „Наративна мрежа“. Зашто треба размишљати о томе шта ради DARPA? Због одсуства здравог разума и покушаја било каквог противљења медија, аналитичара, опозиције, научних кругова, неаргументованим и потпуно лажним оптужбама, ратнохушкачкој реторици. Шта су то урадили Америци?
Основа програма DARPA је проналажење рањивих група за остварење својих циљева. Циљеви се остварују посредством друштвених мрежа и циљањем одабраних група проту-порукама. Намјера је да се „анестезирају“ грађани земаља Запада, Русије или Балкана, како би се промијенио ток преговора, дијалога, мировних конференција. У земљама у којима се жели постићи промјена власти, коришћењем друштвених мрежа подстиче се радикализација, те се утиче на циљеве и методе друштвених покрета. Поједностављено, инфилтрирањем у друштвене мреже агенти хаоса желе утицати на наш начин размишљања.
Нарацијом, односно приповиједањем, сугестијом, утиче се на избор личности или група у циљу реализације политичких циљева. Развојем алата за сугестивни утицај желе се контролисати исходи догађаја, у негативном или позитивном смјеру. У основи, ради се о надгледању и контроли порука на друштвеним мрежама, и интернету уопште. То се постиже одређеним фотографијама (лешеви на улицама као посљедица наводног хемијског напада у Источној Гути) и порукама које фотографију прате. Циљ је да се сугестијом и нуђењем идеја утиче на јавно мњење.
То се некада звало медијска припрема за војну интервенцију, а данас се у ствари производи хипноза јавности. Смишљене идеје користили су и нацисти током Другог свјетског рата како би утицали на понашање одређених структура (војних јединица, на примјер) и производили чак и промјену свијести. DARPA не измишља ништа ново, већ развија старе методе пропаганде.
ОД „ОТПОРА“ ДО ПАТКИЦЕ
Нико није могао предвидјети да ће напредна држава, што су САД биле деценијама, узор у науци и култури, постати хипнотисана и широм свијета изводити војне интервенције, које ће за посљедицу имати смрт милиона људи. DARPA изазива агресију на свијест људи. Треба се присјетити брзог смјењивања догађаја и начина на који су медији извјештавали о терористичком нападу у Ници, војном удару у Турској, о десетинама терористичких напада тзв Исламске државе у Сирији, Ираку, Авганистану.
Корпорације и групе финансијских моћника утичу на владе својих земаља у избору циљева, сходно својим интересима. Измишљају се непријатељи и оптужују земље-жртве за лажне нападе или за диктатуру над властитим народом. Диктаторским земљама проглашавају се оне које леже на резервама нафте или посједују налазишта ријетких руда и минерала. Тинк танкови попут Брукингс института стварају стратегије као што је студија „Којим путем до Персије“ из 2009. године, у којој се разматрају опције нове америчке стратегије према Ирану. DARPA прави алате за реализацију зацртане стратегије, а америчке тајне службе их користе како би се циљеви постигли.
Да ли све што смо навели има везе са Балканом, са Србијом, са Републиком Српском? Итекако. Рушење Милошевића је био један од пројеката, организација Отпор је била алат. Подигнута рука са стиснутом песницом је произведена у лабораторијама DARPA-е и лансирана широм свијета. Можемо ли видјети руку DARPA-е у Београду, Бањој Луци? Наравно. Некад се модификује у жуту гумену патку коју су улицама Београда носили протестанти који су се противили идеји „Београда на води“ (у Бразилу су ову патку називали „CIA патка“) или се пак поново појави као стиснута песница.
Друштвене мреже су постале полигон за пласирање идеја и сугестивних порука са пажљиво одабраним ријечима којима се, у нашем случају, групе и покрети настоје користити за радикализацију ширих слојева друштва и производњу уличних нереда. Политички циљ на Блиском истоку је „рај“ малих држава, до чега се планира доћи анимирањем етничких скупина да створе властите државе, односно фрагментација Блиског истока по основу етничких линија.
И на Балкану се планира нова фрагментација, али само Србије. Полако се буде сецесионисти у Војводини и Рашкој области. DARPA је произвела алате којима се преко друштвених мрежа настоје анимирати млади и покренути улични нереди. Уосталом, реченица која је постала класика гласи: „Зашто у неку земљу послати војску, кад од њених становника можемо направити своју војску?“.
Предраг Ћеранић
Извор: sveosrpskoj.com / standard.rs
