Одлука Интерпола да такозвано „Косово“ не прими у у своје чланство, могла би да представља почетак једног новог таласа, у коме ће све државе које су дале сагласност на независност Приштине преиспитати ту своју одлуку.
С друге стране, неуспех подстиче Приштину да прибегне радикалним мерама као што је назапамћено повећање такси на српске производе, односно провокативно хапшење четворице Срба у Косовској Митровици, упркос свим гаранцијама да припадници специјалних снага неће улазити на север Косова, пише у тексту под насловом „Косово – лажна држава настала на тероризму“.
Предавач на Факултету за право, безбедост и менаџмент „Константин Велики“у Нишу, мр Ратомир Антоновић, подсећа да је такозвано „Косово“, настало одвајањем од Србије уз помоћ тероризма и криминала, имало велику амбицију да буде члан Интерпола, да утиче на то ко ће бити кривично гоњен и да има увид у строго поверљиву документацију међународне полиције.
Он указује да је терористичка тзв. „ОВК“ званично распуштена још у септембру 1999. године, али је фактички дошло само до трансформисања те терористичке организације у косовски заштитни корпус и косовску полицијску службу.
„Ауторитет Интепола има посебан значај у међународним односима, па ова одлука (да Приштина не уђе у Интерпол) представља претечу будућег односа међународне заједнице према такозваној републици Косово“, закључује Антоновић.
Он каже да су „велики косовски пријатељи, који имају директну материјалну корист од њихових послова са наркотицима, људским органима, и оружјем“, излобирали су да та тачка буде на дневном реду скупштине Интерпола.
„Будући да је такозвана „република Косово“ настала на крилима тероризма, носиоци њене власти треба да буду предмет интересовања Интерпола и кривичног гоњења од стране Интерпола, а не да учествују у одлучивању о томе ко ће бити кривично гоњен“, каже Антонијевић.
