Књига је потресно сведочење о деци која су изгубила животе у Нато – бомбардовању. Садржи записнике и обдукционе анализе, изјаве сведока, фотографије са лица места.
Током Нато – бомбардовања на СРЈ 1999. године од бомби је страдало 81 дете о чему стоје подаци у једној књизи која носи назив „Деца оптужују“ односно “Деца жртве НАТО агресије на СР Југославију“.
Издавачи књиге која је објављена 2000. године, су Југословенска комисија за сарадњу са Уницефом и унапређење положаја жена, Комитет за прикупљање података о извршеним злочинима, Министарство за културу Републике Србије, Министарство за међународну сарадњу СРЈ, Завод за издавање уџбеника, Министарство за информисање Републике Србије. Књигу је приредио Илија Симић, уз свесрдну помоћ техничког уредника Милана М. Богдановића Књижевне речи и Штампарије Драслер партнер.
У спомен – соби „Косметске жрте“ у Палати Београђанка, срећемо познату политичарку проф. Др Маргит Савовић, са поменутом књигом у руци. Она је била чланица издавачког тима за издавање књиге, као председник Комисије за Сарадњу са Уницефом.
Када је и како донета одлука о издавању ове књиге?
-Из искуства смо знали да на жалост, током историје, највећи број злочина против народа Србије остао некажњен, били смо убеђени да и овај, против деце у СРЈ, неће бити процесуиран. Наша је дужност била да , прикупимо сву документацију (дакле , најверодостојнији материјал, сведочења, записнике и фотографије), да, ако, ипак, једног дана (а ратни злочини не застаревају) буде правде и за наш народ, имамо доказе.
О чему говори књига „Деца оптужују“?
-Књига „Деца оптужују“ носи пуни наслов, Деца жртве Нато агресије на СР Југославију. Она је потресно сведочење о 81 детету која су изгубила животе у Нато бомбардовању. Књига, искључиво садржи записнике и обдукционе анализе, то јест изворну документацију о овим стравичним смртима, као и изјаве сведока и фотографија са лица места Нато злочина.
Уз мој предговор, књига је подењена по градовима у којима су се десиле ова убиства од Алексинца до Ужица. Списак деце је састављао Комитет за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права. Она је издата 2000.године, штампана је у 1000 примерака.
Енглески превод и издање финансирао је Уницеф, али уз услов да мој предговор, под насловом „Злочин који се не сме опростити“ не буде преведен и објављен у том издању. Књига има 493 стране што само по себи говори о размерама злочина.
Стравичан злочин у Старом Грацком
-Једне кобне мајске ноћи у 1,30 по поноћи, у Старом Грацком на Косову и Метохији, касетном бомбом, разнели су главу четворогодишњој Драгани Димић. Касетном бомбом одвојили су главу од тела. Контузовани, слуђени отац Синиша допузао у двориште, а родбина и комшије наишли на призор какав свет није видео. Отац држи своју кћи, без главе, и запомаже да их неко пребаци у болницу! Из куће Јанковића, уз Димићеву, истрчали Јевросима и Божидар. Изгибоше на прагу. И мртав псић међу њима… Јевросима и Божидар су сестра и зет дечјег песника Моша Одаловића.
Књига је преведена на енглески језик, да ли је било одговора када сте је слали свуда по свету, амбасадама и светским институцијама?
-Када је књига преведена на енглески језик, разаслали смо примерке у све земље света и све релевантне институције. Наравно, нисмо били изненађени да одговора није било. Ипак, можда, једнога дана… Правда, мора да буде достижна за ову децу, за њихове породице.
Каква је била судбина књиге после њеног издавања?
-Рецензент је проф. др Живојин Алексић. На жалост, ја сам недуго после објављивања ове књиге (5.октобар 2000.) смењена са функције у Комисији за сарадњу са Уницефом и не знам шта се десило са пратећом документацијом. Успела сам да спасим само неколико примерака књиге (које сам после поклањала људима за које сам мислила да ће је користити, али и сами знате да тадашња власт није сматрала то за сходно. Претпостављам да су и примерци који су остали , или бачени или уништени. Ипак , и овај примерак, који ја чувам, довољан је доказ…
На насловној страни књиге „Деци оптужују“ је цртеж девојчице Теодоре која је током бомбардовања изгубила сестру Јулијану Брудар?
-Деца која оптужују су жртве бомбардовања. Или су изгубила животе или су рањени. Оптужују оне који су их убијали незаконито, који су им прекинули одрастање. Цртеж са насловне стране, чији оригинал такође, чувам урадила је Теодора Брудар чија се сестра Јулијана погинула на мосту у Мурину. Ту је и 21 неидентификовано дете, улавном са КиМ, која су у књизи наведена као НН лица. То су албанска деца погинула приликом бомбардовања колоне избеглица на путу Призрен – Сува Река.
Били смо само деца
Споменик са епитафом „Били смо само деца“, у знак сећања на страдале малишане, подигнут је на прву годишњицу НАТО-агресије на СРЈ у праку на Ташмајдану у Београду. Скулптура са ликом Милице Ракић, девојчице страдале 1999. од бомби у Батајници, постављена уз споменик. Само неколико месеци после постављања споменика вандали су однели бронзану скулптуру настрадале девојчице Милице Ракић. Касније је скулптура поново постављена.
Да ли је књига негде представљана и да ли се неко из институција којима сте слали књиге заинтересовао за њу?
-Књига је издата непосредно пред догађаје 5.октобра 2000. Успели смо једино да је пошаљемо на иностране адресе, а промоције нисмо могли да организујемо јер већина нас смо смењени а о даљој судбини књиге не знамо (нова власт је избрисала из сећања). Књига није била у комерциалној продаји и не знам ни за кога ко се заинтересовао за њу.
Аутор: С. Ђукић
Извор: jedinstvo.rs
