Делегат меча са Јанг Бојсом је чак и поклич „Србија“ окарактерисао као расистички повик, писмо Владимира Вулетића кључно утицало на исход пресуде
Викторија за Викторију. Партизан је победио, општи је утисак после информације из Ниона да ће црно-бели морати „само“ да плате 30.000 евра (због бацања петарди и закрчених пролаза на трибинама) због понашања навијалча на утакмици са Јанг Бојсом, што значи да су у корпи за отпатке завршиле оптужбе за расизам, које су могле да опет, трећи пут у сезони, закључају стадион у Хумској 1, овога пута за сусрет са екипом из Плзења, у оквиру шеснаестине финала Лиге Европе.
То је најважније вест од петка поподне кад је првак Србије у питању, међутим, далеко од тога да је на заседању Дисциплинске комисије УЕФА све ишло глатко. Напротив, имајући у виду устројство поменуте организације и статус „повратника“ уз име црно-белих (више поновљених прекршаја минулих година) постојала је оправдана бојазан да се ће санкција бити једнака оној од прошлог лета.
Како се може чути, чак је захтев појединих структура, тачније делегата из Чешке, Емила Убијаса, био да се Парни ваљак санкционише затварењем стадиона за најмање једну, а у тежем слулају и две утакмице у међународним такмичењима. Све под оптужбом да је на сусрету са Швајцарцима забележен расизам на трибинама!?
Била је то само једна од пет тачака оптужбе с којима су се суочили црно-бели. Преостале су подразумевале „улазак публике на терен“, неприкладно понашање публике“, „закрчене пролазе на трибинам“, „употреба пиротехничких средстава“ и „присуство неакредитованих представника медија на терену“.
Одлуке УЕФА донета је тек после читање детаљне одбране Партизана, у Нион послате још 22. децембра. Садржи мало више од 13.000 словних карактера и у њој је потпредседник црно-белих, проф. др Владимир Вулетић детаљно објаснио детаље за које се клуб терети. Тек кад је одбрана прочитана, а уз помоћ адвоката Зорана Дамјановића и правника Милорада Николића, пале су све оптужбе осим оне за употребу пиритехнике и закршене пролазе, које нису могле да буду избегнуте.
Одбрану из пера професора Владимира Вулетића, преносимо у целости.
„ФК Партизан жели да укаже на неколико околности у вези са наводима делегата и ФАРЕ посматрача. Како се делегат, између осталог, у свом извештају позива на наводе ФАРЕ посматрача, настојећемо да објединимо аргументацију која се односи на тзв. расистичко понашање, инкриминисано у чл. 14. Дисциплинског правилника.
А) Делегат, у свом извештају, као пример увредљивог повика, цитира (из непознатих разлога на чешком језику, упркос околности да је цео извештај написан на енглеском језику) навијачки поклич: „Живела, живела, Краљевина Србија“, а при том додаје да је, по његовом мишљењу, и повик „Србија“ увредљив расистички повик. Чини се да чешки делегат настоји да ове повике доведе у везу са некаквом идејом тзв. Велике Србије, будући да их ставља у раван са транспарентом „Нек’ је твојој мајци хвала“, (о чему детаљно следи појашњење у пасусу Б).
Краљевина Србија је држава која је, уз одређене прекиде услед окупације од стране Османске империје трајала од 1219. године до 1918, дакле, безмало седам векова. Краљевина Србија је обновљена, после ослобођења од окупације Турског царства, и међународно призната држава на Берлинском конгресу 1878.
Први велики међународни сукоб, тада познат као Велики рат, а данас као Први светски рат, започиње 1914. године објавом рата Аустроугарске двојне монархије Краљевини Србији. У овом рату су се на истој страни нашле Србија, Русија, Велика Британија, Француска и Сједињене Америчке Државе (Силе Антанте) насупрот Аустроугарској монархији (у чијем су саставу тада биле и данашња Аустрија, Чешка, Словачка, Мађарска, Хрватска и Словенија) и Немачком царству (Силе Осовине).
Краљевина Србија, измрцварена ратом за ослобођење против Турског царства у 19. веку и балканским ратовима за повратак територија које је Турска окупирала током петовековне окупације Србије, успела је да 19. августа 1914. однесе прву савезничку победу у Првом светском рату у чувеној Церској бици, коју су предводили генерали Степа Степановић и Живојин Мишић (касније ће генерал Мишић однети још једну бриљантну победу у тзв. Колубарској бици, чија се војна тактика и данас изучава у америчким војним школама). Колико је ова победа српске војске на планини Цер била значајна за све савезнике, сведочи чињеница да су, у част ове победе, звона на катедрали Нотр Дам у Паризу, без престанка звонила 24 часа.
Први светски рат је окончан примирјем (мировни уговор ће бити потписан тек 28. јуна 1919. године у Версају) 11. новембра 1918. године у железничком вагону у Компијеу, након што су документ о примирју потписале представнице сила Антанте (међу којима и Краљевина Србија) са Немачком, будући да је резултат Првог светског рата био распад Аустроугарске монархије. Краљевина Србија је, уз Велику Британију, САД, Француску и Русију, дакле, била сила победница у Првом светском рату у односу на тада поражене, а данас постојеће државе Чешку, Словачку, Мађарску, Аустрију, Немачку, Хрватску и Словенију.
У спомен на овај дан, 11. новембар 1918. године, у већини држава сила победница се обележава Дан примирја у Првом светском рату. Он се данас обележава у Француској, Белгији чак и на Новом Зеланду. У САД овај дан носи назив „Дан ветерана“ а у државама Комонвелта „Дан сећања“. У Великој Британији има посебно име: „Дан макова“ (Поппy Даy) као референцу на мак, цвет који расте у Фландрији где је погинуо највећи број британских војника.
Обележје Дана примирја у првом светском рату је, у Србији, као и у Великој Британији, цвет. Он носи име Наталијина рамонда (Рамонда Натхалие) а представља ендемску врсту цвета који расте само у Србији (на планини Кајмакчалан, где су се водиле одсудне битке у Првом светском рату за пробој тзв. Солунског фронта који је преломио ток рата на страну Сила Антанте), Македонији и Грчкој. Овај цвет припада роду тзв. цветова – феникса који имају способност да, уз неколико капи воде, чак и када се потпуно осуше, поново процветају и оживе, опет као референца на уздизање птице Феникс из пепела. Овакву способност, попут овог цвета који расте у Србији и строго је законом заштићена врста, имају само још две врсте цветова на тлу читаве Европе.
Цвет је у Србији добио име по омиљеној краљици, супрузи краља Милана Обреновића, румунској принцези Наталији, истинској лепотици, која је владала у другој половини 19. века
Имајући у виду својства и обележја овог цвета, начињен је пригодан беџ који симболизује Наталијину рамонду и тзв. Албанску споменицу (сећање на повлачење српске војске преко Албаније до Солуна и острва Видо у Грчкој где су многи изгладнели и болесни Срби умрли и били сахрањени у мору – Плава гробница) будући да је три четвртине радно способног мушког становништва у Србији изгубило живот током Првог светског рата.
Овај беџ сваког 11. новембра, а неретко и у многим свечаним приликама, носе и поносно истичу сви грађани Србије, државници и чланови парламента.
Краљевина Србија, дакле, у време док је била монархија, не само да није била Велика Србија, већ је територијално захватала најмању површину у својој новијој историји. Имала је двоструко мању територију од данашње Републике Србије, али је била на страни победница држава Првог светског рата и водила одбрамбени рат против тадашње Аустроугарске монархије и Немачке.
Поклич „Живела, живела, Краљевина Србија” је поклич једној од држава које су се и у Првом и у Другом светском рату нашле на страни антифашистичких и антирасистичких држава и уједно сила победница у оба светска рата. Доводити у везу овај поклич, а посебно поклич својој отаџбини Србији (који се редовно чује на утакмицама фудбалске репрезентације Србије!) са увредљивим расистичким понашањем је врхунски цинизам, лицемерје и злонамерност највишег нивоа.
ФК Партизан са индигнацијом одбија ове наводе и претпоставке чешког делегата и истиче своју резигнираност и зачуђеност таквим непознавањем општих историјских токова и чињеница.
Б) Транспарент „Нек’ је твојој мајци хвала“ био је детаљно анализиран од стране ФАРЕ посматрача. Он у свом извештају бриљживо описује начин и околности под којима је песма, чије су ове речи стих, настала. ФК Партизан признаје да је генеза настанка ове песме, како ју је описао ФАРЕ посматрач, потпуно тачна.
Оно што, међутим, ФК Партизан У ПОТПУНОСТИ ОДБИЈА је део извештаја ФАРЕ посматрача у ком наводи да се „у српској поп култури ова песма готово ексклузивно везује за име генерала Ратка Младића, посвећена је њему и истиче подршку и солидарност са ликом и делом генерала Младића“.
Дакле, још једном да подвучемо, песма „Ђенерале, ђенерале“ настала је пером Гаврила Кујунџића и ДИРЕКТНО је посвећена полицијском генералу Вељку Раденовићу, који је 1998. године учествовао у ослобађању српских талаца у чувеној талачкој кризи опсаде Ораховца од стране тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК).
Ову песму у оригиналу пева српска глумица и певачица Ивана Жигон (ћерка чувеног драмског уметника Стеве Жигона).
ФК Партизан истиче да му није јасно по ком је основу и на који начин је ФАРЕ посматрач извео закључак да је ова песма посвећена на било који начин генералу Ратку Младићу. ФК Партизан није познато да ли је ФАРЕ посматрач етнолог, па има лиценцу да врши такав ниво опсервације у којем, чини се, веома паушално, неодговорно и неистинито наводи да у српској поп култури ова песма коинцидира са ликом и делом Ратка Младића.
ФК Партизан је ступио у контакт са аутором ове песме који је исказао спремност да се, уколико то Дисциплинска комисија процени за сходно, појави и потврди ове наводе и оригиналну намену ове песме.
Свака песма свакој поједничној особи може да емоционално и ментално асоцира на нешто што је њој блиско или о чему она размишља. Тако на пример песма групе „Тхе Беатлес“ Лет ит бе, може да различите слушаоце асоцира на Библију, нову животну одлуку, судбинску предодређеност или на мноштво других асоцијација. То је, дакако, индивидуална ствар. Међутим, препотентно је, а посебно некоректно мислити да сопствени утисак о некој песми јесте предоминантан и да је то и општи утисак у српској поп култури. То чак не би имало смисла ни када би ФАРЕ посматрач био неки наш најпознатији поп певач или кантаутор.
ФК Партизан може да прихвати да ФАРЕ посматрача ова песма асоцира на Ратка Младића ако је разуме емоционално на тај начин али одбија да прихвати да на исти начин песма за коју је ОПШТЕ ПОЗНАТО када је, како и по којој намени писана може да асоцира било кога другог.
В) Најзад, важно је питање клупске одговорности за наводе делегата и ФАРЕ посматрача.
Истакнуто је да су се транспарент „Нек је твојој мајци хвала“ и беџ Наталијина рамонда нашли у корелацији са нејасно претпостављеним ставом да је реч о одавању поште и поистовећивањеу са генералом Ратком Младићем, који је, само дан раније, првостепено осуђен за ратне злочине током рата у БиХ деведестих година прошлог века и који је, том приликом изрицања пресуде, носио на реверу сакоа горе наведени беџ.
Овде долазимо до двоструког логичко-дедуктивног проблема у закључивању:
Прво: Поред ових наведених детаља навијачке иконографије, постојали су и неки ненаведени детаљи које нису споменули ни чешки делегат и ни ФАРЕ посматрач. Реч је о фотографијама двојице трагично настрадалих навијача ФК Партизан, Александра Станковића и Немање Антића. Ова су се два транспарента – фотографије, појавили у истом временском оквиру када и наведени транспарент „Нек’ је твојој мајци хвала“. Да ли је могуће претпоставити да су навијачи одавали почаст својим трагично настрадалим друговима, а не генералу Ратку Младићу? Зашто би за њих трагично изгубљени животи њихових другова мање били значајни од посвећивања и даље постојећем животу једног генерала? Зашто ово не би била могућа претпоставка, односно зашто би СУБЈЕКТИВНИ УТИСАК делегата и ФАРЕ посматрача био у предости над још неколицином субјективних утисака других посматрача утакмице? НИ ЈЕДНОМ се није чуо ни један поклич имена Ратка Младића, НИ ЈЕДНОМ није била истакнута његова слика. На основу чега се може закључити да су навијачи одавали пошту овом генералу, а не можда неком другом?
Уколико се следи ток мисли делегата и ФАРЕ посматрача видимо да они доводе у везу транспарент „Нек’ је твојој мајци хвала“ и беџ Наталијине рамонде са истим беџом који је, дан раније, носио Ратко Младић на изрицању пресуде у Хашком трибуналу. Међутим, у новембру месецу у Србији је УОБИЧАЈЕНО да се овај беџ носи на реверима. У свечаној ложи ФК Партизан имало га је неколикло људи на реверима својих сакоа. Да ли је могуће претпоставити да су речи „Нек’ је твојој мајци хвала“ и беџ Наталиније рамонде одавање поште неким другим генералима и то оним на које се беџ без сумње и односи – Степи Степановићу и Живојину Мишићу, победницима Првог светског рата? Утакмица против Јанг Бојса играна је само дестак дана после 11. новембра, Дана примирја у Првом светском рату а горе је већ описано шта наведени симболи значе за српски народ и читаву Европу.
Друго: У видео клипу који Вам прослеђујемо јасно се уочава да уз транспарент „Нек је твојој мајци хвала“ истовремено почиње песма „Волим Партизан“. Да ли је могуће претпоставити да су речи „Нек’ је твојој мајци хвала” у комбинацији са песмом „Волим Партизан“ у ствари упућене трагично настрадалим навијачима Станковићу и Антићу, преминулим навијачима Партизана?
Зашто то не би била исто толико регуларна и могућа претпоставка као и претпоствка делегата и ФАРЕ посматрача?
Суштински, реч је, дакле, о претпоставкама А НЕ о доказима. Претпоставке, једноставно, ма чије да су, НЕ МОГУ бити доказни материјал нити на било који начин основ за одређивање било какве казне.
А ЧИЊЕНИЦЕ су следеће: НЕМА поклича имена Ратко Младић, НЕМА слике Ратка Младића, НЕМА ни једног симбола који ИСКЉУЧИВО асоцира на Ратка Младића.
Сви симболи о којима су писали делегат и ФАРЕ посматрач имају ОПШТЕ, УНИВЕРЗАЛНО значење. Њихово је право да тумаче на свој начин, али и право сваког другог да тумачи на свој. Тумачење је, међутим, једно а доказ нешто сасвим друго.
Најзад, посматрајмо очима редара задужених да спрече уношење таквих навијачких обележја која имају за циљ да расно увреде било кога. Они гледају навијаче који, пре утакмице, уносе следећа обележја: транспарент „Нек’ је твојој мајци хвала“, слику трагично настрадалог Александра Станковића, беџ Наталијине рамонде, слику трагично настрадалог Немање Антића…Којим то нивоом експертизе редар на стадиону може да повеже ова обележја са Ратком Младићем? Какве ова обележја имају непосредне и искључиве везе са Ратком Младићем?
ФК Партизан је организовао безбедносно много захтевнију утакмицу против албанског Скендербега без иједне једине замерке делегата и ФАРЕ посматрача. Ово је била утакмица у којој је ФК Партизан имао (и искористио) шансу да се пласира у шеснаестину финала Лиге Европе. Да ли је заиста вероватно да би, након Скендербега, ФК Партизан тендендиозно покушао да чини акте који би га удаљили од фудбалског циља а већ је био кажњен одлуком овог истог Већа?
Држимо да су наводи делегата и ФАРЕ посматрача произвољни, субјективни, непотрепљени доказима и остављају доста сумње. А древно је правило а и данас актуелно у свим правним системима: ИН ДУБИО ПРО РЕО – у случају сумње, услед недостатка релеватних доказа, пресудуђе се у корист туженог.
Извор: mozzartsport.com
