Међу многобројним тешким сценама филма „Дара из Јасеновца“, публика је можда највише била потресена злоделима жене небеско плавих очију, чији поглед леди крв у жилама.
У питању је сестра Барта Пулхерија, главна управница дечијег логора у Јастребарском.
Историјска драма редитеља Гаге Антонијевића, по сценарију Наташе Дракулић, приказује свакодневни живот у концентрационом логору из угла десетогодишње девојчице Даре Илић, која је ухапшена са старијим братом, мајком и двогодишњим братом Будом на Козари. Њен отац је већ затворен у Јасеновцу и ради као гробар на стратишту Градина, знајући да ће једног дана и сам себи ископати гроб. Убрзо пре доласка у женски и дечји део логора Стара Градишка, Дарина мајка и старији брат су убијени. Након тога, прича се фокусира на Дарину одлучност да одржи обећање које је дала мајци: да се никада неће одвојити од малог брата, чак и када он постаје све слабији и када жене које су бринуле о њему у логору буду убијене или одведене у Немачку на принудни рад.
Услови у логору
Сам логор, основан је почетком јула 1942. по одлуци усташког поглавника Анте Павелића у циљу „планског одгајања“, односно васпитавања у усташком фашистичком духу и био под управом часних сестара Конгрегације св. Винко Паулски. У њега су се смештале бебе од шест месеци па све до деце до до 14 година. Услови у којима су деца боравила били су катастрофални, а многе часне сестре чуварке логора истицале су се у злостављању, драстично су кажњавале децу за сваки преступ. А пре ужасне тортуре деца би у логор стизала изнурена, болесна и готово гола. Ништа иоле прихватљиво није било обезбеђено за њихов смештај, није било чак ни хране за децу. Деца су боловала од најмање једне тешке болести, а многа су имала истовремено и више болести, дизентерију, тифус, скорбут, упалу плућа, дифтерију. Због глади, болести и начина „васпитања“ дневно је умирало по неколико дечака и девојчица. Умрла деца сахрањивана су по десетак заједно у месту Јастребарско.
Како је Барта убијала
- Усташки метод убијања деце од 3 до 10 година овако је изгледао. Питали би: Децо, ко жели да види маму и тату? или Децо, ко хоће чоколаду?. Деца би се јављала: Ја, ја, ја, ја. Онда би их све повели до јаме и ударцем чекића у главу убацивали у њу – испричао је својевремено за „Политику“ Гојко Рончевић, који је као седмогодишњак, три месеца био у Јастребачком. Пред њим је сестра Барта будаком убила двоје деце.
Свима је, сведочи Зорка Делић, такође једна од преживелих, сестра Барта говорила да су бандитска деца и да их треба побити. Деца су била приморавана да поздрављају усташким покличем „Спремни!“, а деца која то не би урадила била су бацана у самицу и премлаћивана. Сестре су их тукле шибама а онда на отворене ране сипале сирће или слану воду.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Барта Пулхерија, шездесетогодишња часна сестра, посебно је била озлоглашена по својим поступцима према деци, а била је управница логора. Као свастика Миле Будака, усташког министра и ратног злочинца, успела је да на крају рата побегне из земље. Преко часних сестара „милосрдница“ усташе су, систематски и на суров начин, спроводиле план „преваспитања“ партизанске деце у усташку младеж и своје „јањичаре“.
По информацијама доступним на интернету наводи се да је сестра Барта после рата емигрирала у Аустрију.
На Википедији се наводи да је у логору, према подацима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача НР Хрватске, било заточено 3.336 деце. Према истим подацима, у логору је до краја октобра 1942. умрло најмање 449 деце.
У филму „Дара из Јасеновца“, многи наши познати глумци имали су запажене улоге, а они који су тумачили усташке мучитеље Јасеновца неретко су говорили колико им је било тешко да обаве свој посао. Многи су размишљали и да улоге одбију. Улогу безосећајне сестре Барте Пулхерије, играла је глумица Татјана Кецман.
Татјана глуми од своје седме године када је одиграла улогу мале Стојанке у серији „Осма офанзива“ у режији легендарне Софије Соје Јовановић. По завршетку Факултета драмских уметности у Београду, у класи професора Владимира Јефтовића и после неколико запажених улога у познатим филмским остварењима, Татјана своју каријеру усмерава првенствено на позориште. Десет година је била ангажована у КПГТ-у где је остварила значајне улоге, а широј позоришној публици у земљи и иностранству позната је по низу успешних ауторских пројеката: „Прекобројна“, „Сутерен“, „Кентаур“, „Лудило удвоје“, „Иза сцене“, „10:1“, „Више среће овај пут“, „А где су кокошке?“, „Сирена и Викторија“, „Женска посла“.
Ипак, несумњиво је да је „Дара из Јасеновца“ један од оних који ће јој обележити каријеру.
