Соколови, много је опсенара који покушавају да нам украду, унизе и манипулишу са централном темом српске историје а то је Светосавље, које је на делу доказано путем Косовског завета. Светосавље, Косовски завет и јасеновачки мученици морају да буду централне тачке наше историје и културе.
Зато вам износимо чињенице које сваки Србин треба да зна:
1) СРБИ СУ НА КОСОВУ ПОСТИГЛИ ЗАВЕТ СА БОГОМ И ПОСТАЛИ ЈЕДАН ОД ЗАВЕТНИХ НАРОДА. Ми Срби смо један од ретких народа на овом свету који су заветни. Наш завет се састоји у ономе што Свети Јустин Ћелијски и Врањски каже да је то наше, српско издање једне хришћанске идеје о зрну које умире да би потом родило многе плодове.
Љубомир Симовић у својој драми “Бој на Косову” која је послужила као сценарио за филм из 1989. године најбоље то описује у молитви коју на кнежевој вечери изговара Свети кнез Лазар:
“Нек’ немамо ништа до једно зрно соли, ал’ нек’ све буде њиме осољено. И кад нам све однесу воде и ватре, то једно зрно нека нам буде све. Амин!”
Тај наш, српски завет са Богом је још боље објашњен у чувеној епској песми “Пропаст царства српскога“ и он се састоји у избору између царства земаљског и Царства Небеског. То је избор Светог кнеза Лазара и свих Срба са њим:
“Мили Боже, што ћу и како ћу?
Коме ћу се приволети царству?
Да или ћу царству небескоме?
Да или ћу царству земаљскоме?
Ако ћу се приволети царству,
приволети царству земаљскоме,
земаљско је замалено царство,
а небеско увијек и довјека”.
Управо на избору кнеза Лазара за Царство Небеско, који почива на темељу векова светосавског учења, почива цео српски народ, његова култура и историја. Он је суштина нашег постојања. Косовски завет се налази у равни са Светосавским заветом (који код Срба игра улогу Мојсија и јеврејског библијског народа) и они се прожимају.
Иако модерне нације настају тек у 18. веку, само поједини народи имају самосвест о свом постојању и пре тога, а то су на пример Руси, Грци, Срби, Енглези…
Заветне нације, које имају завет са Богом и свест о својој Божијој изабраности рађају се највише у ромејском (византијском) цивилизацијском кругу, као и код неких протестаната попут калвиниста који верују у своју изабраност и који су то пренели на поједине протестантске земље попут САД.
Осим нас, сличне завете видимо и код нама блиских Јермена, чија је монофизитска црква Нови Израиљ; видимо га наравно и код Јевреја којима је носилац изабраности јеврејски библијски народ, док је код Етиопљана носилац њихова чувена Соломонска династија. Код таквих народа и завета, кључан однос је однос Бога и изабраног народа, при чему то није погодба са Богом, већ је у питању опредељење и завет тј. вера да када народ или његови владари прекрше постојећи завет са Богом, за то плаћају високу цену.
Не сме да буде кршења завета са Богом јер то и Србија и народ осећају на својој кожи.
Наш завет са Богом тј. светосавски и косовски завет прекришио је, на пример, цар Душан, оним што је учинио са својим оцем, потом неканонским узимањем епархија Цариградске патријаршије и сукобом са Цариградском патријаршијом. Цена за такво огрешење мора да се плати, а то је судбина његовог сина, цара Уроша. Кнез Лазар је тај који мири Цариград и Пећку патријаршију. А потом ново сагрешење о српски завет чине Вук Бранковић и српски великаши свађом око царског престола Немањића у тренутку турске најезде:
“Великаши, проклете им душе, на комате раздробише царство.”
“Бог се драги на Србе разљути за њихова смртна сагрешења.“
И тако долази цена коју заветни народ плаћа и то траје све док се не врати Богу и свом завету са Њим.
2) КОСОВСКА БИТКА ЈЕ ЈЕДИНА БИТКА У ИСТОРИЈИ ЧОВЕЧАНСТВА У КОЈОЈ НА БОЈНОМ ПОЉУ ГИНУ ОБА ВЛАДАРА-МОНАРХА ПРЕДВОДНИКА СВОЈИХ АРМИЈА! Нећете наћи сличну битку у људској историји и зато је Косовска битка толико значајна и о њој се толико говори. Након ње ниједан турски султан није ишао са војском на само бојно поље, а све ређе су то чинили и остали владари. Једино што наликује Косовској бици, у том смислу, је можда битка код Амфипоља из 422. п.н.е. која се одиграла између Атине и Спарте, током Другог пелопонеског рата, када гине спартански генерал Брасаида (Спарта) и Клеон (Атина). Међутим, разлика је у томе што је Брасаида био обичан генерал, а не краљ Спарте, док је Клеон уистину био и владар тј. политичар и генерал, но из те битке није изникла никаква посебна митологија за грчки народ.
3) СРБИ НЕ СЛАВЕ ПОРАЗ НА КОСОВУ! О каквом поразу може бити реч ако су Срби у складу са својом епиком на Косову пратили Христову жртву на Часном Крсту зарад Царства Небеског? Зар није сам кнез Лазар направио избор:
„Земаљско је за малена царство,
а Небеско увијек и довијека“?
Уколико неко каже да Срби славе пораз на Косову, онда и сви Хришћани славе „пораз“ Господа Исуса Христа на Крсту, превиђајући да је Христово и Лазарево мучеништво само капија уласка у Небеско Христово Царство и победа живота над смрћу путем васкрсења.
И историјски посматрано, данас поуздано знамо да се турска војска након Видовдана 1389. године ПОВУКЛА са бојног поља и отишла назад у Једрене и Малу Азију. По средњевековним схватањима пресудно мерило за оцену исхода битке било је остајање на самом бојном пољу и ко је на њему остао, тај је победио.
Турци су сигурно са Косова отишли како би нови владар Бајазит, Муратов син, учврстио свој положај, док је Вук Бранковић, господар територије на којој је било бојно поље, ОСТАО на својој земљи и на власти и није се покорио Турцима још дуго времена.
Српски краљ Твртко је јављао Фиренци о великој српској победи уз погибију својих војника—али „не многих“. Смрт турског султана Мурата је и на истоку и на западу одавала утисак да су хришћани победили па су зато на пример звонила звона Нотр Дама у Паризу.
4) СВЕТИ МУЧЕНИК ВИД ЈЕ ПОСТОЈАО! Видовдан није никакав пагански празник који је славио бога светлости и рата Вида, већ је у питању православна Крсна Слава. Словенски пагански бог Световид је потпуно измишљен и нема никаквих остатака паганских обичаја у српском народу који се везују за њега, нити има материјалних доказа о његовом постојању међу Србима. Хришћански Свети Вид (или Вит) је светац чија је Слава била прилично раширена у Србији. Имамо обиље извора о томе, чак се сматра да је Свети Вид био Крсна Слава кнеза Лазара Хребељановића. Свети Вид је рођен у Сицилији у време римске тетрархије, био је свети мученик и исцелитељ. Исцелио је и Диоклецијановог сина али га је Диоклецијан бацио на муке јер је одбио да се клања паганским идолима. Мошти светог Вида (или Вита) се данас налазе у граду Прагу, у катедрали посвећеној њему и свако може да их обиђе и да их својим очима види. На данашњи дан наша Црква не прославља само Светог Вида већ се прослављају и Свети пророк Амос, Свети мученици Модест и Крискентија, Преподобни мученик Дула, Свети српски мученик Лазар и косовски јунаци, Свети патријарх српски Јефрем и епископ ипонски Блажени Августин.
5) КОСОВСКА БИТКА НИЈЕ БИЛА БИТКА РАЗНИХ ХРИШЋАНСКИХ ВЛАДАРА У КОАЛИЦИЈИ ПРОТИВ ТУРАКА! Она такође није могла имати карактер средњевековних крсташких ратова. То је била битка под врховном командом српског кнеза Лазара коме су у помоћ пристигли други српски владари и велможе и ставили се под ЊЕГОВУ апсолутну команду. На Косову званичнo прокламоване одбране Хришћанства није било (иако симболички посматрано то итекако био истински сукоб Крста и Полумесеца), јер је српско залеђе било непријатељско у односу на српске владаре. У време битке угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је предузимао поход против босанског краља и најближег Лазаревог савезника Твртка. Кнез Лазар је, да би се усредсредио на турску опасност, успео, посредством зета Николе Горјанског Млађег, да постигне примирје са Жигмундом, док је Твртко остао све време у рату са њим. Толико о тзв. Хришћанском јединству и коалицији на Косову!
6) НА КОСОВУ НИЈЕ ПРОПАЛА СРПСКА ДРЖАВА! Епска идеја о „пропасти царства српског“ је чињенично неутемељена, јер је држава постојала још неколико деценија и доживљавала је велики привредни и културни процват. Косовска битка је у својој тектонској важности, у комбинацији са дешавањима на истоку, заправо одложила турско освајање Балкана за наредних скоро 100 година.
7) КОСОВСКА БИТКА ЈЕ НАЈПОПУЛАРНИЈИ ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈ МЕЂУ СРБИМА! Од свих догађаја у историји нашег народа, Косовска битка је убедљиво најјаче урезана у народну свест. Својом огромном популарношћу, једноставношћу епских мотива, јунаштва наспрам издајства и жртвовања за веру, традиција о Косовској бици служи све до дана данашњег као инспирација за јуначке подвиге и жртвовање, али и као осуда и жигосање националне издаје.
8 ) НА ВИДОВДАН СУ СЕ НАМЕРНО ИЛИ СЛУЧАЈНО ДОГОДИЛИ МНОГИ ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈИ КОЈИ СУ ИМАЛИ ОГРОМАН УТИЦАЈ НА СРПСКИ НАРОД И ТОК ИСТОРИЈЕ. Набројаћемо само неке догађаје који су са баш на Видовдан догодили:
—Потписивање Тајне конвенције између Краљевине Србије и Аустроугарске 1881. године, којом се краљ Милан Обреновић обавезао да Србија неће моћи да закључује било какве уговоре са другим земљама, без претходног одобрења Аустроугарске, као и то да ће морати да одржава пријатељску политику према Аустроугарској монархији.
—Почетак Другог балканског рата 1913. године, којим је Краљевина Србија, са савезницима Грчком, Румунијом и Црном Гором поразила Бугарску и одбранила своју Стару Србију.
—Гаврило Принцип извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. године, што Немачка и Аустроугарска користе за увелико испланирани напад на Србију и Русију, чиме почиње Први светски рат.
—Версајски споразум и крај Првог светског рата 1919. године.
—Видовдански устав Краљевине СХС 1921. године.
—Резолуција Информбироа 1948. године, којом се Комунистичка партија Југославије избацује из скупа светских комунистичких партија, чиме почиње жесток обрачун са онима за које се сумња да симпатишу Стаљина у Титовој Југославији и оснивају се концентрациони логори система Голи оток и Свети Гргур.
—Говор Слободана Милошевића на Газиместану 1989. године, који је почео речима „другови и другарице“, у старом комунистичком маниру, најављујући српску катастрофу и неспремност 90-их година.
—Срби престали да буду конститутиван народ Социјалистичке Републике Хрватске 1990. године. Најпре су 22. априла 1990. године у СР Хрватској одржани први послератни вишепартијски избори. На тим изборима победила је екстремна фашисоидна странка ХДЗ, на челу са бившим генералом ЈНА Фрањом Туђманом, који на мала врата уводи правашко-усташку идеологију, чиме се покреће ток догађаја који доводи до завршетка геноцида над Србима на територији данашње Републике Хрватске.
—Изручење Слободана Милошевића Хагу 2001. године. Новоизабрана демократска власт у Србији, баш на Видовдан, изручује страном суду који, уместо да је основан актом Генералне скупштине Уједињених нација, основан је резолуцијом Савета безбедности УН, који суди Слободану Милошевићу за измишљени геноцид и ратне злочине, уместо да му српски народ суди због издаје Крајине, Косова, осиромашења, хиперинфлације итд.
9) СРБИ ЈЕСУ НЕБЕСКИ НАРОД! Не дозволите да се наши непријатељи спрадју са тиме. У наше име је наш Свети кнез Лазар одлучио коме ћемо се царству приволети. Он је са својом војском и својим мученицима одредио нашу крајњу отаџбину, а то је Небеска Србија. И управо због тога смо ми небески народ, докле год пратимо нашег светог кнеза у његовом подвигу.
Појам небески народ се везује за сваки православан народ, међутим у нашем схватању то поприма и видовдански карактер и морални склоп косовског завета.
Сама књига цару бесједила:
„Царе Лазо, честито кољено,
Коме ћеш се привољети царству?
Или волиш царству небескоме?
Или волиш царству земаљскоме?
Ако волиш царству земаљскоме,
Седлај коње, притежи волане!
Витезови, сабље припасујте,
Па у Турке јуриш учините,
Сва ће турска изгинути војска!
Ако л’ волиш Царству Небескоме,
А ти сакрој на Косову цркву:
Не води јој темељ од мермера,
Већ од чисте свиле и скерлета,
Па причести и нареди војску;
Сва ће твоја изгинути војска,
Ти ћеш кнеже, с њоме погинути.“
А кад царе саслушао речи,
Мисли царе мисли свакојаке:
„Мили Боже, што ћу и како ћу?
Коме ћу се привољети царству:
Да или ћу царству небескоме?
Да или ћу царству земаљскоме?
Ако ћу се приволети царству,
Приволети царству земаљскоме,
ЗЕМАЉСКО ЈЕ ЗА МАЛЕНО ЦАРСТВО,
А НЕБЕСКО УВИЈЕК И ДОВИЈЕКА!“
10) НА ВИДОВДАНУ И КОСОВУ СЕ ОДУВЕК, КАО И ДАНАС ВИДИ КО ЈЕ ОД СРБА „ВЈЕРА А КО ЛИ ЈЕ НЕВЈЕРА“. Овај тест никада не вара. Само питајте Србе данас шта мисле о Косову или како разрешити Косовски проблем и на том питању ћете јасно видети степен српства, родољубља, издајства, другосрбијанства итд. Ово је питање свих питања српског постојања.
ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ!