Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић данас је, на обележавању Дана косметских жртава и 19. годишњице доношења Резолуције 1244 СБ УН, затражио од међународне заједнице да казни оне који су одговорни за злочине према невиним жртвама рата на КиМ.
Ђурић је, у просторијама Удружења породица киднапованих и убијених на КиМ, казао да је Резолуцијом 1244 СБ УН 1999. године уређен статус јужне покрајине, те да је статус Косова и Метохије и данас за Србију уређен том резолуцијом.
„Управо темељећи се на овој резолуцији, на праву, правди, огромним патњама кроз које је прошао наш народ на КиМ, захтевамо од међународне заједнице да казни оне који су одговорни за злочине према цивилима, према невиним жртвама рата на КиМ“, истакао је Ђурић.
Навео је да је данас дошао у Спомен-собу посвећену косметским жртвама да би указао поштовање браћи и сестрама, мајкама и очевима убијених, несталих и киднапованих у агресији на нашу земљу.
„Десети јун 1999. године је један од најтрагичнијих дана српске историје. Тада није само окончана злочиначка агресија НАТО-а на нашу земљу, већ је то дан који је означио почетак терора, прогона, убијања и систематског истребљивања српског народа са његових вишевековних огњишта на КиМ“, навео је директор Канцеларије за КиМ.
Подсетио је да су резултат онога што је започело 24. марта 1999. године, а у нову фазу ушло 10. јуна 1999. године, хиљаде убијених и несталих и 247.000 протераних до данас са КиМ.
„Десети јун 1999. године због тога је један од најцрњих дана у модерној српској историји“, истакао је он.
Поручио је да не може бити боље будућности ни за Србе ни за Албанце наметањем било којег решења споља, како поједини политичари у Приштини замишљају, те да су приче о тобожњем признавању независности Косова као решењу ништа друго него забијање главе у песак и одузимање и Србима и Албанцима на КиМ права на будућност.
Навео је да се до боље будућности може доћи само компромисом у којем обе стране нешто добију.
„Клањамо се сенима жртава на КиМ, које су животом платиле само што су биле српске, ромске, горанске, албанске и било које друге националности. Србија ће се увек сећати њих и никада неће одустати од борбе за истину о злочинима који су се дешавали на КиМ, зато што само оног тренутка када будемо извели пред лице правде оне који су одговорни за злочине, моћи ћемо да кажемо да се на примерен начин затвара поглавље у којем породице жртава и мученика нерешавањем ових злочина свакога дана трпе нове ране“, закључио је Ђурић.
Славица Поповић, рођена у Старом Грацком, испричала је да њена трагедија почиње од доласка КФОР-а на КиМ, где је 23. јула убијено 14 српских жетелаца, међу којима и њен отац и два стрица.
„Моја породица и комшије су масакрирани, нису убијени, већ масакрирани. Прошле године 10 дана пре парастоса добијам обавештење од Унмика, после 18 година, да је један пиштољ пронађен код Србина. Само сам питала: а где је био ових 18 година, сада га проналазите, а где је био досад. Ништа ми још нису одговорили“, казала је Поповићева.
Навела је да и дан-данас живи са децом на КиМ, у Грачаници, да има три сина, али да полако губе наду, те да пуно брине за будућност своје деце.
„Имају 21 годину, близанци, немају никакву перспективу. Немамо никакву слободу, као у логору живимо. Можемо да се крећемо 15 до 20 километара, не смемо у Приштину да идемо. Смем, али можда ћу нешто на српском да проговорим и убиће ме“, испричала је Поповићева.
Председник Удружења Симо Спасић рекао је да то удружење већ 19 година само тражи правду за жртве, али да нису успели ништа.
„Ми смо тражили само једно — да нам држава и медији у Србији помогну на исти начин на који су помогли породицама албанских жртава“, казао је Спасић и додао да је „досовска власт хапсила своје људе и испоручивала их Хагу, док је ослободила 2.108 албанских терориста и злочинаца“.
Према његовим речима, потребно је пре свих других, направити прво споменик свим невиним жртвама од Кошара до Хоргоша.
Навео је да породице немају ништа против Албанаца и да они могу да иду да преговарају у Брисел, али да не желе да преговарају албански злочинци.
Обележавању у Спомен-соби у просторијама Удружења присуствовали су и заменик директора Канцеларије за КиМ Душан Козарев, те супруга убијеног Оливера Ивановића Милена Ивановић.
Извор: sputniknews.com
