Јелена Живковић (20) из села Шуме, надомак Тополе, девојка је за пример целој Србији.
Као дете је остала без оба родитеља. Остала је сама. Две сестре су још раније отишле са села.
У једном тренутку остала сам сама, чак и без хране. Морала сам да продам кобилу коју сам много волела, да бих се прехранила – каже Јелена.
Преузела је на себе најтеже послове на имању.
- Живот ме је рано натерао да ојачам и да постанем стуб куће. Схватила сам да морам даље, животиње морају да једу и да пију – каже ова млада девојка.
Јелена је срећна са оним што има и кује планове за будућност:
- Размишљам да отворим школу за теренско јахање, да проширим фарму, да имам још коња и оваца. Највећа подршка су ми сестре, стриц и дечко. Волим овај посао, село, животиње, чист ми је образ, не стидим се да радим, ту сам где сам, остајем – одлучна је ова девојка.
