Батајницу је НАТО гађао скоро сваки дан, многи се боре са карциномом, кажу комшије Ракића.
Душица Ракић (53), мајка трогодишње Милице коју је 17. априла 1999. у Батајници убио гелер НАТО бомбе док је седела на ноши, оболела је од карцинома и већ седам месеци се бори са опаком болешћу. Она се већ неко време налази у земунској болници, где има сву потребну негу и нада се излечењу.
Комшије и пријатељи Ракића кажу да је велики број мештана Батајнице у последњих 20 година оболео од рака и да је Душица само једна од њих. За епидемију карцинома криве НАТО бомбе, које су готово свакодневно падале на оближњи аеродром, али и на куће.
Потврђујући ову тезу, председник СРС Војислав Шешељ каже да је и сам као становник Батајнице добио рак после агресије.
Комшије Ракића из Батајнице кажу да је њихова трагедија доказ да је НАТО уништио читаве породице у Србији.
– Мајка мале Милице Ракић пре седам месеци оболела је од рака и лечи се у болници у Земуну. Нада у излечење постоји, али ће опоравак бити дуг и мукотрпан. НАТО јој је пре 20 година убио трогодишњу ћерку док је седела на ноши, а сада је и она сама осетила последице бомбардовања на свом здрављу. Уверени смо да њена болест има везе са бомбардовањем, јер пола Батајнице се бори са неким обликом рака, овде код нас је права епидемија карцинома – каже један од комшија Ракића и објашњава свој став:
– Нас су овде за 78 дана агресије гађали готово свакодневно. У 19 наврата смо имали систематско бомбардовање локалног аеродрома, а да не говорим о спорадичним пројектилима који су падали. Те ракете су често завршавале и на оближњим кућама, баш као у случају Ракића, којима је малу Милицу гелер убио у купатилу. Сваке ноћи севало је изнад наших глава, бежали смо у склоништа. Ко зна каквих отрова је у тим бомбама било и какве последице је то оставило по наше здравље.
Председник СРС Војислав Шешељ, који је и сам мештанин Батајнице, потврдио је да се у овом делу Београда доста људи бори са канцером и да је то директна последица масовног бомбардовања батајничког аеродрома.
– Батајница је била мета сваког дана и ноћи за време НАТО бомбардовања. Гађали су нас ракетама и бомбама како су стигли. И вероватно ово драстично повећање броја оболелих од карцинома у овом делу Београда и те како има везе са тим. Нарочито код нас у комшилуку. Први сам се ја борио са раком дебелог црева, моја супруга је имала чак два канцера. Тетка која такође живи у Батајници умрла је од малигнитета, а да не причам и о бројним комшијама које су након бомбардовања добиле рак. Многе од њих су у међуврмеену изгубиле битку са болешћу – истиче Шешељ и напомиње да би ове чињенице најбоље доказала упоредна статистика оболевања од карцинома пре и после рата.
