НЕКОЛИКО америчких аналитичара и коментатора, укључујући бившег америчког председника Доналда Трампа, тврдило је да би Кина потенцијално могла да изврши инвазију на Тајван док руска специјална операција у Украјини још траје.
Међутим, до сада није било војног јачања нити назнака да се врше припреме за напад.
Говорећи пред Комитетом за обавештајне послове у уторак, директор ЦИА Вилијам Бернс упозорио је да Пекинг извлачи поуке из руске специјалне операције у Украјини и да ће их применити у својим плановима за Тајван.
Шеф ЦИА је рекао да сматра да има мало простора за „продуктивнији“ разговор са Кином о Тајвану, аутономном острву за које Пекинг тврди да је део Кине.
-Само бих рекао аналитички, не бих потценио председника Сија и одлучност кинеског руководства у вези са Тајваном, рекао је Бернс федералним посланицима на саслушању о претњама широм света.
-Мислим да су били изненађени и донекле узнемирени оним што су видели у Украјини у последњих 12 дана, све од снаге западне реакције до начина на који су Украјинци жестоко пружали отпор, приметио је Бернс.
Додао је да верује да је било „утицаја на кинеску рачуницу у вези са Тајваном, и на шта ћемо очигледно наставити да обраћамо пажљиву пажњу“.
Америчка директорка Националне обавештајне службе Аврил Хејнс је такође рекла на саслушању да „изгледа као да они [Кина] потенцијално плаћају цену што не критикују Русију, и да то може да утиче на то како се ова путања креће напред.
Међутим, директор војне обавештајне службе Скот Беријер упозорио је да су Тајван и Украјина „две потпуно различите ствари“.
Влада у Тајпеју себе назива Републиком Кином, последњом преосталом испоставом владе која је владала целом Кином између 1912. и 1949. године, када је социјалистичка револуција успоставила Народну Републику Кину на копну. Обе владе тврде да су једини легитимни владари једне уједињене Кине, а Пекинг односе САД са Тајваном сматра мешањем у кинеске унутрашње ствари.
Пекинг је остао посвећен поновном уједињењу са Тајваном, али није претио нападом; међутим, упозорио је да би америчка подршка острвским фракцијама које се залажу за независност могла да их натера да прогласе формалну независност, што би значило рат. Пекинг је изнео план „једна земља, два система“ за Тајван ако би се вратио под кинеску власт, сличан односу са Хонг Конгом након што је то острво враћено Кини након 150 година британске колонијалне владавине.
Редовне кинеске војне вежбе и транзити у близини Тајвана често се наводе као изазови или претње тајванском суверенитету, посебно у западној штампи, чак и када укључују неколико летелица које лете стотинама миља од острва. Међутим, морнарица Народне ослободилачке армије (ПЛАН) је такође драматично проширила своје амфибијске способности последњих година, за које западни аналитичари кажу да представља претњу Тајвану.
Откако је Русија 24. фебруара покренула своју специјалну операцију са циљем неутрализације и денацификације Украјине, посматрачи Кине су забринути због потенцијалне повезаности Пекинга са операцијом, укључујући и могућност да покрене сопствене паралелне напоре на Тајвану.
-Нисам ништа видео до сада, али то не значи да нису интерно разговарали о томе и не значи да неће нешто покушати, рекао је генерал америчких ваздухопловних снага Кенет Вилсбах, шеф Пацифичких ваздухопловних снага САД.
Он је казао да његова средства за надзор посматрају кинеског председника Си Ђинпинга „као јастреб“.
Трамп је такође тврдио да ће „Кина бити следећа“ након Русије, користећи руску операцију као батину против свог политичког ривала, америчког председника Џоа Бајдена, тврдећи да руски председник Владимир „Путин то никада не би учинио, а Си никада не би урадио то” да је победио на изборима у новембру 2020.