Транскрипте разговора бивших шефова ЦИА и МИ-6 у Србији Дејвида Блека и Ендруа Монктона пресреле су наше службе.
Они откривају да су странци обавештајци припремали убиство тадашњег председника СРЈ Војислава Коштунице. Он се, према њиховој тадашњој процени, отргао контроли и радио на приближавању Србије и Републике Српске (један од разлога због којег је страдао Зоран Ђинђић, што се такође види из транскрипата), па је снајперским хицем требало да буде убијен 15. јула 2002. године у Сарајеву, пред почетак тројног самита шефова држава СРЈ, БиХ и Хрватске. Операција је названа „Бандит“, међутим, открива Република, план није реализован.
Атентатор био солиста, тим из Хрватске га покривао: Разговор воде Ендру Монктон и Дејвид Блек у ресторану београдског хотела, 7. августа 2002.
Монктон: Дејвиде, мије ми јасно како је акција откривена. Одабрани су најповерљивији људи.
Блек: Изгледа да је логистика подбацила. Муслиманима се једноставно не може много веровати.
М: Ко је био укључен од оперативаца из Сарајева?
Б: Наши људи. Проверени.
М: Да ли планирани атентатор био солиста или је постојало још неколико екипа за покривање?
Б: Један човек, али је за сваки случај наша екипа из Загреба требало да га покрива. Не знам где је грешка.
М: Ко је обезбеђивао циљ?
Б: БИА је до сада обезбеђивала председника Коштуницу, али у оквиру дубинског обезбеђења могуће је да су се укључили у неки обавештајни центри Републике Српксе.
М: Крга и Томић су били под присмотром непрекидно пре самита Ешдауна са председником Месићем, Коштуницом и члановима председништва БиХ. Одговорни из БИА су такође били у обради. Наши оперативци са терена у Босни су реферисали да су одговорни из БИА такође били у обради. Наши оперативци са терена у Босни су реферисали да су њихови обавештајни центри под контролом.
Б: Да, али је обавештајна служба Војске РС још увек јака и очигледно није под контролом.
М: Грешка је направљена са Биљаном Плавишић. Док је она била ту, ствари су се брзо постављале на своје место.
Б: Да ли је Ешдаун знао за операцију „Бандит“?
М: То је била тајна операција и за њу су знала само три човека.
Док је Тихомир на слободи, нећемо ухватити Младића: Други разговор Ендруа Монктона и Дејвида Блека након неуспелог атентата на Коштуницу
Блек: Терен Републике Српске се стално осматра и снима. Поред Међународних снага које су на терену, имамо и убачену специјалну јединицу, која је обучена и опремљена за операцију по планским и неприступачним теренима, као што су ово у Босни. Само искусни људи и проверени. Према извештајима наших оперативаца са терена, осећа се присуство њиховог најбољег обавештајца Толимира или Тоље. Наш је закључак да он води операцију скривања Караџића и Младића.
Монктон: Знам за Толимира. Генерал Роуз ми је причао о њему. Има прилично високо мишљење о њему и каже да је врло способан. Причао ми је да су многи канали снабдевања муслимана оружјем тако елегантно исечени да је оружје уместо да заврши код армије БиХ, завршавало у српским рукама.
Б: Да, способан је и наша је процена да ће лов на Младића и Караџића бити веома тежак све док је он на слободи и оперативан.
М: Кажу да је Младић имао поверење без остатка само у два човека, Толимира и пуковника Драгољуба Милошевића. Сви системи веза и прислушкивања били су у њиховим рукама. Какави су извештаји са терена? Шта доушници кажу о атентату? Какве су реакције званичних српских органа? Лин Монтгомери је пренела да је имала сусрете са њеним контактима из српског врха и да се нико од њих није осврнуо на покушај атентата. Моје везе такође ништа не преносе. Чудна тактика. Изгледа као да Срби чекају да ми сами обелоданимо да смо промашили.
Б: Исти случај и са мојим доушницима, једино Марко каже да се по Београду прича да су муслимани планирали да убију Коштуницу због његове политике приближавања Србије и Републике Српске. Ту смо причу мало подгрејали преко медија у Сарајеву. Дневни аваз је нешто радио по томе. И лепљење плаката са Коштуничиним ликом по Босни је имало ефекта.
Све команданте војске и полиције послати у Хаг: Разговор Бека и Монктона 7. августа 2003. године
Монктон: Ђаво ће га знати. Углавном, настављамо даље како је планирано. Ово нас не сме много пореметили.
Блек: У реду. Да ли је приоритет одвајање босанских Срба од Београда?
М: Да. То и Хаг. Много би лакше било да је остала Биљана Плавшић. С њом и Додиком лако је наћи заједнички језик. Њено склањање из политичког живота била је лоша процена. Очигледно да ситуација није била зрела за то.
Б: Да, изгледа да је тако.
М: Али, што је најбитније, морамо оставити обавештајне службе Србије под контролу у потпуности.
Б: То ће ићи мало теже. Тајна полиција и криминалне структуре превише су везане.
М: Баш сам разговрао о томе са Михајловићем. Ни он не одобрава толику повезаност мафије и власти. Не бих волео да паднем у немилост својих претпостављених у Лондону зато што нисам спречио криминализацију Србије.
Б: Некао Строуб одреди даља кораке, овако више не може. Добијам прекоре да ми одобравамо трговину дроге и да учествујемо у транзиту, јер 80 одсто дроге стиже из делова Азије који су под нашом контролом.
М: Видећу га у Бечу ових дана. Знаш шта је апсурдно? Већина криминалних група у Србији које тргују дрогом најтешње сарађују са Албанцима са Косова и из Албаније. А њихови народи се не подносе. Невероватно.
Б: Да, потпуни апсурд.
М: Није, на крају, ни битно. Мислим да ће највеће искушење за власт у Србији бити када Косово постане независна држава, као што је планирано за неколико година. То ће бити прави тест и тек ту ћемо видети какви су заиста ефекти овога што сада радимо.
Б: Значи, настављамо по плану. Трајно елиминисати све одбрамбене ефективе које постоје у Србији. Сав командни кадар Војске и полиције који је учествовао у ратним сукобима оптужити пред Хашким трибуналом и уклонити из ових структура.
Марија Р. Илић
