Србија је данас суочена са хибридним ратом, који представља комплексну комбинацију војних, политичких, економски и дигиталних тактика са циљем остваривања политичких агенди без потребе за формалном објавом рата, што је случај већ годинама, наводи Зоран Ђорђевић, члан Главног одбора Српске напредне странке.
Према његовим речима, одлука да се иницира оваква врста сукоба против Србије није била случајна нити спонтана; она је резултат пажљиво размотрених калкулација које по мени датирају још од почетка 2016. године.
„У том тренутку, међународни центри моћи постали су свесни значајног, убрзаног опоравка Србије под лидерством Александра Вучића. Напредак је био евидентан не само у економском смислу већ и у погледу јачања војне моћи државе, која се пре свега одликовала одбрамбеним и одвраћајућим капацитетима“, истиче Ђорђевић.
Како каже, Србија је истрајала на политици војне неутралности, негујући развијене односе трансконтиненталне сарадње, како са ЕУ са једне стране, тако и са Руском Федерацијом и Народном Републиком Кином са друге стране, чиме је заштитала самосталну и суверену политику доношења одлука.
„Хибридни рат против Србије одвија се по мом мишљењу на три примарна фронта: први – настојање да се Србија одрекне Европске Уније, други – подстицање раскида сарадње са Кином, те присила на увођење санкција Русији и признавање независности тзв. Косова, трећи – да се спречи убрзани економски раст Србије. Као специфичан пример методе коришћене у овом рату издваја се покушај спречавања експлоатације литијума, које има за циљ управо успоравање економског развоја земље.
Инструментализација медија, друштвених мрежа и организовање протеста опозиције представљају примере тактике овог рата, са јасним циљем – подстицање неке нове врсте обојене револуције која би Србију економски ослабила и одвојила од њеног пута самосталности и неутралности у одлучивању“, наводи Ђорђевић.
Један од најекспониранијих циљева таквог притиска јесте председник Александар Вучић, чија је позиција често на удару, укључујући покадкад у тренуцима неефикасности тих притисака или жеље да ти притисци буди јачи, нападе на његову породицу.
„Назнаке ових напада на председника и његову породицу огледају се у свакодневном животу, кроз ширење лажних кратких вести и површних извора информација, са циљем стварања вакуума између грађана и институција, а који опозиција у оваквом хибридном рату настоји искористити и доћи на власт без избора“, рекао је Ђорђевић.
Његово мишљење је да је истина најбоље оружје у борби током хибридног рата, нарочито континуирани напори председника Вучића да се појављује у медијима и његова настојања да излаже стварне чињенице, наспрам разних манипулација и Ђорђевић, како додаје, верује да се та метода често сусреће са критикама опозиције, која настоји да ограничи његову видљивост, наглашавајући на тај начин његову исправност и ефективност у борби против хибридних пријетњи.
Подсетио је на лични пример који се односи на лажну информацију да је радио као возач Јоргованке Табаковић, пре него што је ушао у политику и додаје да је та дезинформација за циљ имала да га дискредитује у јавности
„Сучељавање са компонентама хибридног рата захтева константну будност, критичко размишљање и инсистирање на транспарентности истине. Искуство Србије јасно илуструје сложеност и динамичност савремених геостратешких сукоба“, закључује Ђорђевић.