Нажалост, и на нашем унутрашњем плану, оно што себе назива српском опозицијом, политикантски перфидно и нечасно покушава да искористи тренутну тешку ситуацију са којом се суочавамо, па су се у нападима на одлуке и ставове које је руководство Србије донело и заузело у вези са актуелном украјинском кризом удружили сви, без разлике, изјавио је за Информер члан Председништва СНС, Зоран Ђорђевић.Ђорђевић је казао да су трагична дешавања у Украјини постала разлог најновије глобалне, геополитичке кризе и скоро у потпуности потиснула информације у вези са пандемијом вируса КОВИД 19 са светске медијске сцене.– Војна операција ОСРФ довела је до тога да оживе поделе сличне онима из доба Хладног рата, при чему реторика која преовладава, сврставање земаља Запада на страну Украјине без уважавања и сагледавања свих релевантних чињеница које су довеле до тога да буде употребљена војна сила, уз претње, уцене и увођење санкција РФ и њеним руководиоцима нимало не доприносе томе да се ситуација смири и да се све стране инволвиране у сукоб, посредно или непосредно, искрено окрену проналажењу мирног, дипломатског, свима прихватљивог и трајног решења у овом споља осмишљеном и перфидно исфабрикованом сукобу два братска народа – рекао је Ђорђевић за Информер.

Резултат и производ обојених револуција

Догађаји којима присуствујемо, истакао је члан Председништва СНС, сведоче о томе колико је светски мир на крхким ногама и како је и колико мало потребно да се човечанство опет нађе у ратном вихору, овај пут, сасвим сигурно, таквом у коме неће бити ни побеђених ни победника, јер је више него извесно да би у том и таквом, општем сукобу сви били губитници.– Данашња Украјина и њено руководство, политика која се води и њени ефекти – резултат су и производ пројекта тзв.обојених револуција, које су наручивале, организовале и финансирале поједине земље Запада, са мање или више успеха, у неким земљама бившег СССР-а, са циљем да се, заправо, ослаби Русија, да се од ње одврати сваки њен потенцијални савезник и партнер, као и да се НАТО територијално што више приближи РФ – навео је Ђорђевић и додао:– Све те специјалне операције својеврсног хибридног рата реализовале су се кроз различите облике и форме, у различитом обиму, а пре свега преко контролисаних и плаћених, тобоже „независних и објективних, слободних“ медија, кроз друштвене мреже, под патронатом одређених међународних фондова, фондација или невладиних организација, које континуирано финансирају различите „пројекте“ тобожњег развијања демократије и демократских институција широм света, а уствари служе као генератори „меке моћи“ и неоколонијализма, наметањем прозападног система вредности и слике света базиране на лицемерној реал политици, која увек проналази оправдање за свако своје непочинство и нечасност, укључујући чак и примену оружане силе која је често и неселективно примењивана.

Сличан сценарио је предвиђен и за Србију

Према његовим речима, тренутна украјинска криза малигни је манифестни облик хибридног рата, и он ће најмање доброг донети управо самим Украјинцима – који би требало да постану свесни дволичности и лицемерја оних који су их у ову злосрећну и беспотребну авантуру гурнули – како оних који су све то креирали, тако и оних, њихових сународника, који су у том игроказу пристали да учествују, углавном из личних и лукративних разлога.– Сличан сценарио је предвиђен и за Србију, а његова реализација је већ дуже време у току, по истом принципу и истим методама, уз исте налогодавце и домаће извршиоце, са мањом или већом дозом асистенције одређених политичких и параполитичких, па и криминалних, организација и група из неких од земаља региона – нагласио је он, уз опаску да је основ за такво деловање садржан у чињеницама на које је већ више пута указивано.
Те чињенице, да их поновим, гласе: Интереси одређених центара моћи, пре свега оних спољних (мада и домаћи „владари из сенке“ имају своје мотиве и разлоге) – нису интереси Србије и њених грађана, за које се неодустајно и упорно бори и залаже Александар Вучић, као што ни моћна, економски опорављена Србија, није по вољи многима, не само у непосредном окружењу, у региону, него и шире – јер економски снажна и достојанствена, слободна и суверена Србија, која води своју политику, у складу са својим националним и државним интересима није Србија која им је потребна, а нарочито не Србија коју води Александар Вучић – јер је пример другима да се може бити свој, свој на својој земљи и бити независан у доношењу одлука које се тичу сопствене будућности.

Опозиција без осећаја одговорности и без политичке мудрости

Стога је и наш став, нагласио је Ђорђевић, да поштујемо територијални интегритет Украјине, али да нећемо уводити санкције Русији – за многе „недовољан“, и то чак у толикој мери да нам се прети прекидом процеса придруживања ЕУ, уз константно појачавање свих врста притисака, и званичних и незваничних, на нашу земљу. Лицемерство, медијска и свака друга лаж и пропаганда, политика дуплих стандарда, уцене, условљавања, претње, тежња да се потчини и до крајних граница поништи право на сопствено мишљење, став и интересе – обележја су политике која се тренутно води против Србије, исте политике која је Украјину увела у сукоб са трагичним и ужасним последицама.

– Нажалост, и на нашем унутрашњем плану, оно што себе назива српском опозицијом, политикантски перфидно и нечасно покушава да искористи тренутну тешку ситуацију са којом се суочавамо, па су се у нападима на одлуке и ставове које је руководство Србије донело и заузело у вези са актуелном украјинском кризом удружили сви, без разлике, и не обазирући се на међусобна тобожња „идеолошка“ и концептуална одређења када је у питању спољна политика наше Земље – рекао је Ђорђевић и додао:

– Једнима је премало то што – „само“ поштујемо територијални интегритет Украјине, али се не придружујемо санкцијама против РФ, као што је то случај са кобајаги „проевропским странкама“ окупљеним око Драгана Ђиласа, а другима, појединим десничарским партијама окупљеним око Ђиласовог кума, Млађана Ђорђевића, је пак то – „превише“, при чему ни једни ни други нимало не воде рачуна о виталним државним и националним интересима Србије, а још мање о томе како би се политичке одлуке које се тичу Украјине могле одразити на живот обичних грађана Србије.

И једни и други, оценио је Ђорђевић, мисле нечијом туђом главом и у корист нечијих туђих интереса, а спаја их и покреће мржња према Александру Вучићу.

– Без осећаја одговорности, без визије и плана, без политичке мудрости, без одважности да донесу тешке одлуке, без части и морала, а са неутаживом жељом за влашћу, за коју се надају да ће је се некако докопати, ако је могуће – без избора, према неком сценарију који је осмишљен у неком од центара моћи. Грађани Србије би требало то да имају на уму када почетком априла буду гласали о својој будућности – закључио је Ђорђевић у изјави за Информер.