ЗОРАН Ђорђевић, члан председништва СНС осврнуо се на недавне хаотичне сцене које су се могле видети у Народној скупштини од стране опозиције, те истакао да је председникова посвећеност Србији и њеним интересима оно што они никада неће имати.
Његов ауторски текст преносимо у целости:
„Лако је бити опозиција у Србији и лако је опозицији у Србији да буде таква јесте: агресивна, мрзитељска, склона критици без аргумената и критици заснованој на лажима, међусобно супротстављена и посвађана, трајно оптерећана личним сујетама и ситносопственичким, политикантским интересима својих вајних „лидера“, који су болесно љубоморни на резултате које Александар Вучић постиже, као што је, истовремено, та опозиција и нереална и ирационална, лажно-патриотска и још лажније „проевропска“, без јасно дефинисане политике, сва скупљена у две речи – Мрзимо Вучића, без визије и плана, без политичког и икојег другог програма, јалова у раду и још јаловија у идејама и визијама правца којим би требало да иде и развија се Србија, оптерећена прошлошћу и без снаге да, бар, назре будућност, једном речју, лако јој је – јер је неодговорна, и то у толикој мери да сваким својим чином суштински нарушава виталне и националне интересе државе, а неодговорна је пре свега стога што не зна, не уме, не може и неће ништа сувисло и корисно да ради, нити то икада и планира.
Када то кажем, не мислим само и пре свега на бруку и срамоту којој су присуствовали грађани Србије за време прошле седнице Народне скупштине, када је опозиција својим прилично шизофреним „перформансом“ (или ма како све они, и њихови медији, назвали то бесрамно понашање од пре пар дана) покушала да онемогући изгласавање читавог низа закона који имају тренутни и врло значајни утицаја на животе, на квалитет живота, великог броја грађана, нарочито оних најстаријих и мајки, што је у директној супротности са оним што иначе говоре – како им је брига о грађанима, њиховим правима и слободама, на првом месту.
Не мислим ни на то што свако мало мењају ставове, не само дневно-политичке и оне које би требали да представљају основу њиховог политичког деловања, већ рецимо став по питању одржавања избора, па је сад актуелна мантра – хоћемо изборе, и то све изборе, на свим нивоима, и што пре – за разлику од пре петнаестак дана када је све било супротно. Не мислим ни на пропагандну машинерију коју сваки дан употребљавају – фабрикујући измишљене афере, лажући, претећи, вређајући, измишљајући, обмањујући, спинујући и дезинформишући, што због тога што им је тако наређено из разних центара моћи, што да задовоље и нахране своју сопствену патолошку мржњу према Александру Вучићу и политици коју он оличава – политици независне и суверене, својим интересима окренуте Србије, која крупним корацима граби напред и сваким даном постаје све успешнија, богатија и међународно уважаванија. На крају, не мислим чак ни на њихов једини, подвлачим једини план и идеју коју имају, а која је садржана у никада јавно изговореној, и управо стога врло нечасној и подлој намери – да на власт дођу без избора, уз подршку својих иностраних ментора, али тек онда, подвлачим и то – тек онда – кад им Вучић изгради и путеве и болнице, и школе и вртиће, када потпуно опорави економију, када будући економски развитак наше државе трасира тако да они не морају да брину одакле ће долазити новац који ће радо, и по навици, да преливају у сопствене џепове, дакле – када Вучић Србију усправи и подигне у сваком смислу, а нарочито када се за вишедеценијски проблем Косова и Метохије буде пронашао трајно, одрживо и обема странама прихватљиво решење – на чему наш председник храбро, државнички мудро и одговорно упорно и истрајно свакодневно ради.
За то време ће они, политички аматери, незналице и професионални присвајачи народних пара, нерадници и самоумишљени „елитисти“. гледати на сваки могући начин, ма како глуп често да јесте, али ништа мање штетан по државу (а користан по њих лично), да смишљају и пласирају своје и туђе лажи, да испуњавају налоге својих наредбодаваца и ментора, да „саплићу“ и руше, да кваре и уништавају све оно што се поправи, изгради, побољша и опорави – од економије до здравства, од школства до безбедности, од личног и појединачног до колективног и заједничког – и при томе их ниједног тренутка неће бити стид ни срамота, јер они одавно за то не знају, као што не знају ни шта је то одговорност, посвећеност, осећај части и дужности, шта је то држава и љубав према држави и народу, јер не знају, нити су икада знали, шта Србија заправо јесте. Не познају своју земљу, ни свој народ, не знају, чини ми се за неке од њих, ни сами ко су и шта су, а још мање ко су и шта су грађани Србије, које нити воле, нити искрено поштују.
Александар Вучић је управо све супротно од тога, због тога га и толико мрзе, јер је његова оданост и посвећеност Србији и њеним интересима оно што они никада неће имати. И управо стога Александар Вучић је неопходан Србији. И данас, и сутра. И све дотле док у Србији не стаса генерација политичара, налик председнику Вучићу, која има снаге и знања, смелости и умешности да снове претвара у стварност и будућност обликује управо само и једино у интересу оних у чије име раде“ – наводи Ђорђевић.