На пропутовању из Подгорице преко Београда за Дубаи, на београдском аеродрому су се 02.03. ове године састали донедавна амбасадорка Црне Горе у УАЕ и Ђукановићева верна пратиља Душанка Јекнић и Вуле Томашевић, саветник у црногорској Амбасади у Београду. Централна тема њиховог сусрета била је преношење задатка Мила Ђукановића Томашевићу да прикупи што више сазнања о Светозару Маровићу, односно конкретне информације о његовој тачној тренутној локацији боравка у Србији, залазиштима, местима где се тачно креће, те тренутним активностима, везама и контактима које Маровић има, а што је Томашевић беспоговорно прихватио да уради.
А то није први пут да је Томашевић оперативно ангажован око Маровића, пошто је у континуитету радио на денуцирању Маровића, још у периоду док је именовани био на одговорним функцијама у Црној Гори, тако да је без икаквих проблема и поговарања прихватио наведену инструкцију Ђукановића.
Да апсурд буде још већи, црногорски председник такве задатке прослеђује иако зна да су Маровић и Томашевић кумови. Наведено указује да осим што им није страно да продају националне државне ресурсе, тако им није тешко и да зарад мало ћара и личне користи продају и своје пријатеље, браћу и кумове.
Шта више рећи од тога, када та чињеница сама по себи све говори, нити додати, нити одузети.