Јавност у Републици Српској је остала згранута изјавом шефа Посланичког клуба опозиционе Српске демократске странке (СДС) у Народној скупштини РС Миладина Станића да би требало одустати од повлачења позива црногорском диктатору Милу Ђукановићу да почетком марта т.г. посети БиХ, а што је претходно, на иницијативу српског члана Председништва БиХ Милорада Додика, изгласала већина посланика у законодавном телу РС. Наиме, након што је по овом питању прегласан од друге двојице чланова Председништва, Шефика Џаферовића и Жељка Комшића, Додик је покренуо процедуру виталног националног интереса, указујући да би посета Ђукановића БиХ у актуелном тренутку била проблематична за српски народ с обзиром на усвајање накарадног Закона о слободи вероисповести, којим апсолутни господар Црне Горе и његова камарила из редова Демократске партије социјалиста (ДПС) покушава да отме вековне светиње Српске православне цркве.
Када је реч о лику и делу Станића, о њима најбоље говоре поуздана сазнања да је пре неколико година од Додика затражио 700.000 конвертибилних марака (око 350.000 евра) како би прешао у његов Савез независних социјалдемократа (СНСД), да би, након што није успео у овом науму, постао један од најострашћенијих критичара владајуће партије у РС и Додика лично.
Осим тога, приликом разматрања смене Сенада Братића са функције потпредседника Народне скупштине РС у септембру прошле године, због тога што је као члан водеће бошњачке Странке демократске акције (СДА) на Конгресу ове партије гласао за усвајање Декларације којом се позива на формирање некакве унитарне „Републике БиХ“ и укидање српског ентитета, Станић је код посланика СДС ургирао да не гласају за Братићеву смену, а како би СДС имала могућност да поново формира власт са СДА на нивоу БиХ. Да је Братић ипак имао много више образа од Станића, који је, како видимо, био и више него спреман да у овом случају стави на коцку интересе РС и српског народа у БиХ, показује и то да је, свестан ситуације, сам поднео оставку на поменуту функцију.
Имајући све наведено у виду, може се поставити оправдано питање шта стоји иза Станићевог вапаја да се Ђукановићу ипак дозволи званична посета БиХ. Да ли се ради о новом покушају додворавања СДА и њеним сателитима, који инсистирају на Ђукановићевој посети, у очекивању да би њему и његовим страначким шефовима могли да упуте неки „миг“ за поновну сарадњу? Или је, пошто је реч о осведоченом среброљупцу, добио некакву цркавицу од Дон Мила како би у овој ситуацији постао његов гласноговорник у РС?
Какав год био одговор, извесно је да Станић са оваквим апелима и изјавама, који би се пре могли назвати испадима, неће нимало допринети својој странци и њеном рејтингу док се ужурбано припрема за предстојеће локалне изборе.
