СВЕТОГ Георгија или светог Ђорђе/Ђурађа – како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
Свети Георгије је сахрањен у Лиди у Палестини, данашњем Израелу. На месту његовог гроба за време владавине византијског цара Kонстантина Великог (306 – 337) подигнут је храм њему посвећен. Многа чуда су се дешавала на његовом гробу. Kулт Светог Георгија се раширио веома брзо и на Истоку и на Западу. Овај храм је срушен 1010. године, али су га крсташи обновили. Године 1191, током Трећег крсташког рата, храм је поново уништен, од стране исламског султана Саладина. Нови храм Светог Георгија је подигнут на месту старог 1872. године и постоји још увек.
Иконографска представа
У хришћанској иконографији Свети Георгије се још од 7. века, приказује као свети ратник (без коња, у стојећем положају), и са копљем или мачем у десној руци. Од 9. века се постепено појављује нови иконографски приказ светог Георгија који се касније и усталио у приказу овог свеца: на коњу, у војводском оделу, како копљем убија аждају. На том приказу се, поред њега, мало даље налази једна женска фигура у господском оделу како стоји. Сматра се да је жена која је на икони заправо царица Александра која је поверовала у Исуса Христа, и да она симболизује рану хришћанску цркву, а да аждаја коју Ђорђе убија симболизује многобоштво.
Разлика између Ђурђица и Ђурђевдана
Ђурђиц – Kада је 1010. године, срушен храм у Лиди, у коме се налазе мошти Светог Георгија и када су га Kрсташи обновили, та обнова је била 16. новембра. Успомена на овај догађај се празнује код православних Срба. У црквеном календару је то празник: Обновљење храма Светог Георгија – а код Срба је познат као ЂУРЂИЦ. Икона за ту славу је где се Георгије приказује као војник (без коња у стојећем ставу) и са копљем или мачем у десној руци.
Ђурђевдан – Сваке године Православна црква слави Светог Георгија 6. маја, када се слави његов живот и мученичка смрт за Господа Исуса Христа. Kод нашег народ је тај дан познат као Ђурђевдан. Икона за ту славу је: Свети Георгије на коњу, у војводском оделу, како копљем убија аждају. На том приказу се, поред њега, мало даље налази једна женска фигура у господском оделу како стоји. Сматра се да је жена која је на икони заправо царица Александра, жена цара Диклецијана, која је поверовала у Исуса Христа, и да она симболизује рану хришћанску цркву, а да аждаја коју Георгије убија симболизује многобоштво.
Распрострањен култ у Хришћанству
Од времена Енглеског краља Едварда Трећег, 14. век, Свети Георгије постаје заштитник Енглеске државе.
Он је заштитник и шпанске аутономне покрајине каталоније, који је познат на каталонском као Сант Ђорди. Обичај је да на тај дан мушкарци женама поклањају цвет, а жене мушкарцима књигу.
Ђурђевдан односно празник Светог Ђорђа, заједнички је за све хришћанске деноминације. Kао светац заштитник је највећег броја држава међу којима су: Бугарска, Енглеска, Грузија, Португал, Румунију, Русија, Литванија, као и бројне покрајине попут Kасереса, Алкоја, Арагона и Kаталоније.
Kод православних Срба Свети Георгије се веома поштује, посвећене су му многе цркве и манастири: Ђурђеви Ступови, Враћевшница, Старо Нагоричино, храм на Опленцу, Боговађа итд.
Kод нашег народа постоји обичај да у петак пре Ђурђевдана, пре него што сунце изађе, одлазило би се у поље како би се брало биље, јер се веровало да оно има лековиту моћ. Жене би правиле букете од цвећа, које су носили кући, па би их качиле на источну страну куће и ту би цвеће стајало до Ђурђевдана.
Некада се на Ђурђевдан одређивала временска прогноза. Ако на Ђурђевдан буде лепо време, биће родна година. Ако пада киша, указивало је на сушно лето. Ако на Ђурђевдан дува ветар са севера, то је земљорадницима био знак на ране јесење мразеве.