Одборници Скупштине града Београда усвојили су данас предлоге да велики број важних личности за историју и културу српског народа добију улице у главном граду Србије, а на предлог заменика градоначелника Горана Весић од сада улице у Београду имају и цар Јустинијан Први, цар Ираклије, кнез Павле Карађорђевић и принцеза Оливера.
Сплитска улица на Вождовцу ће се од сада звати по цару Јустинијану Првом, а Улица Аугуста Цесарца на Савском венцу преименована је у Улицу цара Ираклија.
Досадашња Штросмајерова улица у Земуну преименована је одлуком одборника у Улицу кнеза Павла Карађорђевића, а Улица Петра Зрињског, такође у Земуну, у Улицу принцезе Оливере.
Весић је образлажући своју иницијативу у својству грађанина казао да смо живели у различитим државама, а да је Београд био главни град различитих држава, због чега је имао улице које су називане како по топонима различитих делова СФР Југославије, како по личностима које нису важне за Србију, а биле су важне за неке друге народе.
Наводећи да се део историје на тај начин скривао како би се промовисала нека нова идеологија, неки нови национални курс, Весић је рекао да се дошло у ситуацију да постоји један број улица које немају никакве везе са Србијом и Београдом, а с друге стране чак се и зову по именима људи који нису чак ни били наклоњени много Србији.
„Нема потребе да Штросмајер има улицу у Београду јер ни на који начин није задужио наш народ. Кнез Павле Карађорђевић никада није добио улицу, а заслужио је ако ни због чега другог, због слика и уметничких дела које је оставио Народном музеју“, казао је Весић.
Додао је да је историјској улози кнеза Павла већ дат суд и истакао да је улицу заслужио и због много других ствари, међу којима је и то што је водио земљу у тешким временима после убиства његовог брата краља Александра.
Када је реч о принцези Оливери, Весић каже да је она доказ колико нисмо водили рачуна о нашој историји и да ако постоји доказ за мучеништво и жртвовање за свој народ, онда је то принцеа Оливера.
Подсетио је да је принцеза Оливера ћерка Лазара Хребељановића и Милице, као и да је после Косовске битке и тешког пораза, њена мајка која је преузела Србију, предала султану Бајазиту у харем.
„Успела је са тог места да помогне много Србију. После смрти Бајазита вратила се у Србију, помогла је свом брату да разуме односе у Турској, а била је и у Дубровнику. Чудно је да жена која је жртвовала цео свој живот за Србију, која је послата као жртва како би се спасла Србија, није никада заслужила да се неко сети ње без обзира на идеологију“, казао је заменик градоначелника.
Истакао је да је значајно и то што ће улице добити византијски, односно ромејски цареви – Јустинијан И и цар Ираклије који је, како подсећа, задужио наш народ тако што је дозволио да се населе јужни Словени на Балкан.
Јустинијан И је последњи римски цар, подсећа Весић и каже да осим што је рођен на територији Србији, један је од најзначајнијих царева.
„Заслужио је да има улицу и мислим да убудуће треба да више потенцирамо нашу везу са Византијом јер ми дугујемо нашу културу, нашу веру, много шта Византији. То је начин да покажемо нашу везу са Византијом, не као што неки други узимају туђе цареве и проглашавају их својим, то нису наши цареви, али су важни за развој нашег народа јер је та држава утицала на развој нашег народа“, казао је Весић.
С обзиром да је 17 римских царева рођено на територији Србије, Весић је најавио да ће у будућем периоду и тим царевима бити додељене улице.
Скупштина града донела је и одлуку да се именују улице по значајним женама Србије – по Драгињи Гавриловић, Косари Цветковић и Јелки Бојкић Макавејев.
Сушачка улица на Вождовцу преименована је у Улицу Драгиње Гавриловић, Супилова улица на Звездари у Улицу Косаре Цветковић и Улица Матије Гупца у Раковици у Улицу Јелке Бојкић Макавејев.
Јелка Бојкић Макавејев била је прва жена дипломирана ветеринарка у тадашњој Краљевини Југославији, а осим тога свакодневно се борила за права жена и својих колегиница, што је довело до тога да је постала председница Женске студентске организације Свеучилишта у Загребу.
Када је реч о Косари Цветковић, она је била српска књижевница, преводитељка, ликовна уметница, фотограф, педагог, књижевна и позоришна критичарка.
Ауторка дела „Девојачки роман“, који се сматра првим женским романом код Срба, написала је Драга или Драгиња Каролина Гавриловић, прва српска приповедачица и романсијерка.
Улицу је добио и вожд Ðорђе Стратимировић, а та улица се протеже од зграде Поште на Савском тргу до главне куле на простору Београда на води.
Именована је и Улица Светог Владике Николаја Жичког у општини Раковица, а улице у Београду добили су и дубровачки Срби Иван Стојановић и Никша Гради.
