Да ли у Сарајеву делује специјални британски тим за сузбијање „руског малигног утицаја”? Тим који бележи и врши каталогизацију свих личности које јавно наступају, а које нису политички апсолутно прозападно оријентисане. председавајући Председништва БиХ Милорад Додик каже да има информације о постојању и раду таквог центра у Сарајеву и да такви центри постоје и у Подгорици и у Тирани. Када сам још пре 37 година био гост британске војне академије Сендхерст упознали су ме тамо са радом специјалног института који проучава совјетску војну доктрину и тактику. Сви запослени у том институту говорили су руски језик, књиге су биле искључиво на руском, можда су и размишљали на руском.
Годину дана касније, 1983, у америчкој војној бази Форт Худ, у Тексасу, показали су ми белу дрвену бараку на којој је био натпис: III CORPS, OPFOR CADRE. У бараци – официри, подофицири и војници, сви у совјетским униформама и са совјетским личним оружјем. На зидовима слике Лењина, Стаљина, Хрушчова и Брежњева. И карта специјалка, размера 1:50.000, на руском језику и са совјетским топографским ознакама. Детаљан распоред свих војних инсталација у Форт Худу, а база се простире на 339 квадратних миља само за разне зграде и уређаје, те још на 240 квадратних миља простора за вежбе.
Тај OPFOR detachment формиран је још 1973, као чета Б 163. батаљона. Пет година касније дошао је под команду III корпуса, одељење Г-2, а основни програм и данас му је „Црвени убод”. Дакле, од проучавања совјетске војне доктрине и тактике до директног, или посредног, утицаја у страним медијима преко медијског деловања у електромагнетном спектру, само су се временом мењале методе и технологија. Односно, некада се то звало изучавање совјетске војне доктрине, данас спречавање „руског малигног утицаја”. Код нас на Балкану то се ради на више начина…
Јединица је 193. ескадрила за специјалне операције америчког ратног ваздухопловства, база јој је Мидлтаун, а акције у етеру изводе се под кодним именом „Commando Solo”. Заправо, то је шифра за упућивање поруке данас Србима, раније кубанским војницима у Гренади, касније панамским и ирачким војницима. Сви војници, официри и подофицири 193. ескадриле прошли су обуку у 4. психолошко-оперативној групи у бази Форт Брег, Северна Каролина, где се изучава психолошки рат, или како заробити и онеспособити срце и душу противника, што је предуслов рата без већих сопствених губитака.
Технички јединица има контролу над свим АМ/ФМ радио-станицама, као и над ВХФ/УХФ радијима, и телевизијским каналима у домету својих авиона типа ЕЦ-130Е и може да из авиона снагом од десет киловата емитује радио и ТВ сигнале за било који „алтернативни програм”. Наравно, ако се стручњацима у апаратима ЕЦ-130Е и њиховим центрима на земљи не свиди прави програм неке станице.
Посаде у акцијама типа „Commando Solo” обучене су за рад и пропаганду у било којем типу медија, а уобичајен тим стручњака за небески медијски рат чине један официр и пет оператора, уз посаду авиона од пет људи. Највећа дужина једне акције, уз додатно танкирање горивом за време лета авиона, јесте до 14 сати.
„Пустињска олуја била је класична борбена психолошка операција у којој смо радили сваке ноћи од поноћи до девет ујутро. Ирачким војницима говорили смо где ће да падају бомбе и ракете следећег дана. Касније смо им поручивали да ће остати без хране и воде, и на крају да им је једини излаз да се предају. После рата смо од заробљених Ирачана чули да су многи слушали наше радио-емисије и да су поступили по нашем предлогу да се предају”, изјавио је својевремено тадашњи командант 193. ескадриле за психолошки рат пуковник Томас Кун.
Психолошки рат против Ирака његова ескадрила започела је још 3. августа 1990, одмах после уласка ирачких трупа у Кувајт. Јединица је добила најбољу електронику и са висина од девет до десет километара Ирачани су непрестано бомбардовани радио и ТВ програмом које су суптилно састављали стручњаци за електронско-психолошки рат.
После је дошла Босна и рат НАТО-а против Републике Српске, време пре и после Дејтона, наравно, и агресија НАТО-а против Југославије 1999. године.
За време тих 78 дана бомбардовања авиони ЕЦ-130Е са карактеристичним антенама на репу летелица, попут апарата за „Рат звезда”, покушавали су да пропагандно-психолошки дејствују против Југославије, форсирајући специјалне радио-емисије, али и ТВ програм.
Старији наредник Мерлин Халдерман и поручник Мајкл Хекман касније су у изјавама америчкој војној штампи признали да су им резултати у рату против Југославије били слаби, скоро мизерни, и да то ипак нису очекивали.
„Шта ћете, ни ми нисмо свемогући”, додао је старији наредник Тим Грајнер из исте јединице.
Ипак, 193. ескадрила и даље је, после 1999, пропагандно-психолошки деловала на Балкану. Била је распоређена и у Босни, на аеродрому Тузла, још од августа 1997. У то је време сенатор Карл Левин написао отворено писмо редакцији „Вашингтон поста” затраживши да се предузму мере сузбијања „кампање дезинформација које шире српски владини медији у Босни који су под утицајем Радована Караџића”. Убрзо је на тузлански аеродром слетела 193. ескадрила.
Међународни прописи о радио-дифузији и фреквенцијама уопште не брину припаднике 193. ескадриле. Они су изнад тога, на својих девет до десет километара висине, пуштајући добру музику и суптилне поруке. Прави гусари у етру, док на земљи раде британски тимови…
Мирослав Лазански
