Доброслав Јевђевић је рођен 1895. у свештеничкој породици, од оца Димитрија и мајке Анђелке. У раној младости приступа организацији „Млада Босна“, због чега је искључен из сарајевске и свих других гимназија Босне. Гимназијско школовање наставио је у Београду где је становао у истој кући са Гаврилом Принципом у Ломиној улици.
После сарајевског атентата на надвојводу Франца Фердинанда, заједно са осталим саборцима из „Младе Босне“ ухапшен је и иако малолетан осуђен на доживотну робију и спроведен у Арад на издржавање казне. По свршетку Првог светског рата, заједно са групом арадских осуђеника умарширао је у Нови Сад 1918. Разоружали су аустријске чуваре војних магацина, наоружали своје људе и тако дочекали српску војску: Јевђевић је српским официрима предао кључеве од неоштећених магацина.
После завршене гимназије у Београду, уписује се на Правни факултет у Загребу. Потом одлази у Лајпциг, где студира и усавршава немачки језик. Био је председник окружног одбора странке Организација југословенских националиста у Новом Саду, где као страначко гласило покреће и уређује лист „Видовдан“. Током излажења Видовдана био је 390 пута тужен, а 34 пута осуђен. Као и Принцип, сматрао је да је Југославија испуњење вековног сна српског народа да сви Срби живе у једној држави и „у којој је сваки Србин у сваком њеном делу могао рећи је на српској земљи“. Када је створена Бановина Хрватска он се отрезнио од југословенства, настављајући борбу са својим непријатељима усташама и комунистима.
После Априлског рата 1941. међу првима прелази на територију Херцеговине, окупирану италијанском војском, где помаже у организовању устанка и заштити српског народа од усташа и комуниста. Све време делује са Момчилом Ђујићем, док убрзо успоставља контакт и са Дражом Михаиловићем и постаје један од његових најоданијих војвода. Под утицајем Немаца, неки италијански официри настојали су да увуку четнике у сарадњу са Хрватима и Немцима, што је Јевђевић безусловно одбио.
Био је оснивач и почасни доживотни председник Организације српских четника ‘‘Равна Гора’‘. Преминуо је у Риму 1962, где је сахрањен на некатоличком гробљу.
