Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик оценио је да се међународна ситуација променила и да је у свету схваћено и препознато да БиХ не може да преживи уколико не пронађе било какав кохезиони елемент.
У случају успостављања минимума заједничког између три народа и два ентитета, то би требало преточити у базни консензус, бар у нечему, јер у супротном БиХ нема шансу, каже Додик за „Политику“.
Таквом договору се испречило погрешно уверење оних који су се заиграли причом да ће међународни фактор уместо њих нешто да решава, додаје он.
„Бошњачка елита своју улогу види у томе да они измисле шта би било добро, па да онда машинерија међународног фактора крене са притисцима. Мислим да су се ствари у свету битно промениле. Свет своје проблеме и пројекције дислоцира. Међународни интервенционизам је при крају, шта год неко мислио о томе“, тврди Додик.
Председавајући Председништва БиХ истиче да и даље постоје они из света који „контаминирају овдашњи простор“ тиме што се, нудећи наводна решења, упорно држе стереотипа на којима су направили каријере пре 20 година.
Све је то део трагичне политике која не дозвољава да Срби, Бошњаци и Хрвати нађу нека решења и крену напред, наводи он.
Поводом покушаја оспоравања имена Републике Српске, Додик наглашава да су такви захтеви немогући, али да забрињава прегласавање у Уставном суду БиХ где седе троје страних судија и још двоје који су бивши потпредседници СДА.
„Покрену ли они ту иницијативу ми ћемо покренути иницијативу да се поред назива Република Српска стави цртица и допише — ’Западна Србија‘. Не да мењамо назив, већ да га допунимо, ако већ хоће да допуњавају. Ако хоће да идемо, ићи ћемо до краја. Синоним за РС може да буде само ’Западна Србија‘“, рекао је Додик.
Говорећи о Комисији за Сребреницу на челу са израелским историчарем Гидеоном Грајфом, Додик сматра да је претходни извештај био наметнута прича високог представника настала под озбиљним притиском.
„Како је могуће да је тај извештај из 2004. обухватио седам дана јула 1995. године, без иједног страдалог Србина. То је ексклузивистички документ направљен само да покрије политике тог времена. Да би се разумела дешавања у Сребреници у целини, мора да се сагледа шири период. Лажни и нетачни извештај коришћен је као чињеница за међународне судове који нису имали других доказа“, казао је Додик.
