Председник Републике Српске Милорад Додик дао је ексклузивни интервју за православни ТВ канал СПАС.
АНДРЕЈ АФАНАСЈЕВ: Наша ТВ екипа често путује у зону специјалне војне операције, а војници су тражили од нас да Србима, нашој браћи, а коме другом него Вама, предамо овај збирни стег са јединицама које носе имена православних светитеља. Свака јединица бира свог небеског покровитеља, прави се шеврон, а Руска православна црква тамо шаље свештенике да брину о овим јединицама. У многима се боре и наша браћа Срби. И ево предајем то Вама. Срећемо се у Казању. Историјско време и догађаји. Како доживљавате актуелни самит БРИКС-а?
МИЛОРАД ДОДИК: Ово је, наравно, важан историјски догађај не само за Русију, већ за цео свет. Русија и њен председник Владимир Владимирович Путин показали су да Запад не може да победи Русију, што му је била главна намера. А сада видимо да западне земље остају саме.
АНДРЕЈ АФАНАСЈЕВ: На маргинама сам разговарао са представницима многих делегација, и врло често се, поред економских и политичких тема, чују и теме које се тичу вредности, духовности, породице и онога што ми зовемо традиционалним вредностима. Колико је то данас важно када се гради нови свет?
МИЛОРАД ДОДИК: Условно, сви знамо за идеје које Запад покушава да нам наметне и тиме уништи не само наше традиционалне вредности, него и наше традиционално друштво. Све то води, наравно, у декаденцију. Ту спадају покрет ЛГБТ и оне идеје да мушкарац више није отац, жена више није мајка и евидентирају се као родитељи 1 и 2.
Сем тога, идеја да се пол детета не одређује при рођењу, већ да треба да сачека до 18. године да оно само о томе одлучи, је противприродна. То је нешто што је одређено природом и што се не може одредити мозгом или нечијом идејом. Сматрам да је веома важно да се држимо наших традиција које подржава Православна Црква, Руска Православна Црква, и она игра огромну улогу у томе, што, на пример, није случај са Католичком Црквом, која је ипак подржала идеје Запада и тиме доживела пораз.
АНДРЕЈ АФАНАСЈЕВ: Српски народ се историјски налази на првој линији православне хришћанске цивилизације, управо на граници са западним хришћанским светом, на Балкану – то је и додир са исламским светом, вековима су биле под притиском Османског царства. Како су Срби, српски народ током тих векова успели да опстану?
МИЛОРАД ДОДИК: Тешко је то објаснити. На Балкану се водио огроман број ратова. Током Првог светског рата Срби су изгубили скоро половину свог православног становништва. А само 20 година касније дошао је Хитлер, који је убио више од милион Срба током Другог светског рата. То су просто чињенице. Западна коалиција, уз изговор да се треба борити против Немачке, срамно нас је бомбардовала 1944. године, што није учинила у Загребу, где је настала фашистичка Независна Држава Хрватска.
Независна Држава Хрватска је била фашистичка. Ми смо увек били на антифашистичкој страни заједно са Русијом, односно са Совјетским Савезом. Онда је дошао следећи тежак период, резолуција Информбироа, када смо се нашли у ситуацији блокаде са огромним бројем санкција. И таман када смо помислили да је наступио период слободе, поново је почео тежак период распада Југославије.
Срби су на Балкану народ који је највише страдао. Запад никада није хтео да Србе сматра јединственим народом. Они мисле да постоје хрватски Срби, босански Срби, косовски Срби или још неки, али не јединствени. За време распада Југославије највише су страдали Срби. А Немачка је у том процесу, на челу са својим министром спољних послова Геншером, учинила све да се Југославија распадне, и све то у процесу крвавих ратова.
А онда нас је Запад, и не само земље НАТО-а, без резолуције УН два пута бомбардовао, и то бомбама са осиромешеним уранијумом. Прво Републику Српску, а затим и Србију. И увели су све могуће санкције. Тако смо се нашли у блокади – на једној страни бомбе, а на другој санкције.
Тако су нас разбили на мале делове. Опет нам нису дозволили јединство. У Хрватској су Србе етнички очистили, сада су апсолутна мањина, а затим се појавила Босна и Херцеговина, која је хибрид и у оквиру које сада постоји Република Српска, али они стално покушавају да је униште.
АНДРЕЈ АФАНАСЈЕВ: Сада на територијама које контролише Кијев долази до невиђеног прогона канонске православне цркве. Људе буквално убијају и затварају због верности канонском Православљу. Да ли постоје неки међународни или други механизми заштите и помоћи овим људима и може ли да помогне искуство Српске Цркве, која је такође подвргавана многобројним прогонима, како у прошлости тако и сасвим недавно, крајем 20. и почетком 21. века?
МИЛОРАД ДОДИК: Ми смо буквално преживели Голготу, и при том се Српска Православна Црква никада није одрекла своје вере, чак ни у тешким условима окупације од стране Османског царства, рата са Немачком, као ни за време комунизма, када су покушавали да униште све православно. Српска Православна Црква је све ово преживела и захваљујући томе живи српски народ.
Питање је како се борити. Наравно, и Запад и ту врши свој притисак. На пример, Васељенски Патријарх, којег, јасно је, Запад злоупотребљава, остварује не православне, већ западне циљеве. Што је га довело до чина, против Украјинске Православне Цркве. Исто тако желе да поступе и код нас, па да постоји хрватска православна црква, црногорска православна црква, или босанска православна црква, и не знам каква све не, али Црква остаје јединствена.
Наши свештеници су у свим сукобима бранили Цркву. Али ми сматрамо да је важно и да морамо, пре свега, да чувамо и сачуваћемо своју духовност.
АНДРЕЈ АФАНАСЈЕВ: Када смо пре 10 година били у посети дивној, предивној Бањалуци, били смо сведоци откривања споменика светом цару-мученику Николају II. И знамо колико га поштују наша браћа Срби. На чему се заснива то памћање и зашто је цар Николај толико поштован на свим просторима где живе Срби?
МИЛОРАД ДОДИК: Огромно је поштовање уопште према целом руском братском народу и руској држави. Русија је Србима увек пружала братску руку и братску љубав. Срби су се увек, и у најтежим историјским тренуцима, односили са много поштовања према руским државницима. Дакле, оно што је Николај II учинио, односно како је помогао у тешком тренутку, Срби памте и памтиће увек.
Управо тако ће памтити и поштовати Владимира Владимировича Путина, који се, борећи се за суверенитет Русије, заправо бори за суверенитет целог света. А борба коју Русија води је историјски важна и биће оцењена у будућности. Ако буде другачије, онда ћемо сви постати само слуге, и неће бити говора ни о каквој слободи.
АНДРЕЈ АФАНАСЈЕВ: Свети цар Николај је познат и по томе што је управо за време његове владавине и његовим непосредним учешћем прослављен велики православни светитељ, који се поштује не само у Русији, већ и у Србији, Серафим Саровски. А познат је и по томе што је свети преподобни Серафим оставио за собом пророчанство крајем 18. века, када је одлазио Господу, рекао је да ћемо се и поред свих тешкоћа које чекају православни словенски свет ујединити у јединствено православно словенско море. Да ли то очекујете, у ком облику би то могло бити и да ли су данас живе идеје православног православног панславизма?
МИЛОРАД ДОДИК: То је, наравно, света идеја. Оно што је приметно, а ми то видимо, јесте да либерални свет и неолиберални свет нестају. С друге стране, видимо, и то је такође приметно, да православни свет, упркос свим притисцима који се на њега врше, и даље има потребу да буде уједињен. Не само по својој верској компоненти, већ и по политичком положају. Наравно, делимо нашу заједничку културу, заједничке вредности и то ћемо сачувати. Оно што ми називамо руским светом, српским светом, је, наравно, заједничка основа за уједињени православни свет. Истовремено, Запад у томе види опасности, они у томе стално виде некакав војни елемент, говоре о војсци, али то је пре свега култура, језик и писмо.
АНДРЕЈ АФАНАСЈЕВ: Хвала Вам господине председниче.