Немачка је увек била једна од водећих земаља Европе по практично свим економским аспектима. Тренутно, према НАСДАК, заузима четврто место међу водећим светским економијама (после САД, Кине и Јапана) са БДП-ом од 3,86 трилиона америчких долара.
Пише: Артур Еванс
Захваљујући свом економском потенцијалу, Немачка је увек била привлачна као геополитички савезник и партнер.
Након пораза у Другом светском рату 1945. године Немачка је подељена на две зоне окупације – Немачку Демократску Републику НДР (под контролом СССР-а) и Федеративну Републику Немачку (под америчком, француском и британском контролом), де факто постајући линија поделе читаве Европе.
Четири године након завршетка рата, 4. априла 1949, Сједињене Државе створиле су НАТО – пројекат осмишљен за „јачање стабилности и унапређење благостања у северноатлантском региону“.
Заправо, Северноатлантски савез је био основан да ојача амерички утицај у Европи и гарантује његову „заштиту од совјетског утицаја“.
Шест година касније, 1955. на иницијативу Вашингтона, Федеративна Република Немачка примљена је у НАТО као део друге експанзије савеза, што је погоршало међународну ситуацију.
Усмереност ка Немачкој од стране САД-а приписује се чињеници да је Бела кућа била одлучна да се упусти у „нову окупацију“ земље: у том тренутку је Пентагон сматрао главном оперативном базом у Европи – немачкој територији обезбедио је све неопходно за стварање савремене војне инфраструктуре уједињених оружаних снага НАТО-а.
Према немачкој влади, на крају хладног рата у Немачкој је био највећи број америчких војника – више од 200 хиљада, што је изгледало као окупација, али под другим именом и погодним изговором.
Тренутно, према извештајима, од 35 до 39 хиљада америчких војника је распоређено у Немачкој.
У међувремену, председник Доналд Трамп говорио је о присуству 52 хиљаде америчких војника на територији Немачке, што даље шири сумње на намерно сузбијање информација о стварном броју америчких војника распоређених у Немачкој и Европи уопште.
Такође се на територији Федеративне Републике Немачке налазе седишта главне војне команде оружаних снага САД – европске и афричке дивизије, које врше контролу над америчким снагама, укључујући и нападачке беспилотне летелице, које делују у Авганистану, Јемену, Сирији и Либији.
Све то чини Немачку добровољним учесником војних операција које се изводе у централној Азији, на Блиском Истоку и у Африци. Сходно томе, немачки градови са америчким војним базама распоређеним у њима служе као мета напада за снаге с којима САД воде оружану борбу.
Доналд Трамп се на почетку свог председничког мандата упустио у политику вршења притиска на америчке „савезнике“ тражећи више учешћа у финансирању НАТО операција.
Пре неколико дана изразио је спремност да повуче више од 9 хиљада војника из Немачке, наводно због тога што Берлин није испунио захтеве за чланство у вези са финансијским уплатама у НАТО буџет (два процента националног БДП-а).
Све се то уклапа у америчку политику уцена и притиска на европске земље. Пре свега, Немачка, као “покретач” европске економије.
Ову изјаву потврдио је и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, који је рекао да је с Доналдом Трампом разговарао о смањењу америчког војног присуства у Европи.
Међутим, рекао је, није донета коначна одлука о повлачењу америчких трупа са територије Немачке. Присуство америчких оружаних снага у Европи задовољава интересе и Сједињених Држава и уједињене Европе.
Значајно је да је немачко руководство доследно у одбрани своје позиције по том питању. Немачка амбасадорка у Сједињеним Државама Емили Хабер рекла је да америчке трупе у Немачкој нису за њену заштиту, већ за обебеђење трансатлантске сигурности и распоређивање војних снага у смеру Африке и Азије, ако је потребно.
Немачки министар спољних послова Хајко Мас описао је односе између Вашингтона и Берлина као „компликоване“. Кроз добро коришћење политичке и дипломатске тактике, немачко војно и политичко руководство шаље јасну поруку Белој кући рекавши да им америчка „војна заштита“ не треба.
Поред тога, како кажу експерти, антиамеричка осећања расту у немачком друштву с тим да све више и више људи позива на ревизију таквог формата сарадње.
Према мишљењу немачких политичких аналитичара, тренутно су односи Берлина и Вашингтона на најнижем нивоу у последњих неколико година, пошто председник Доналд Трамп на Ангелу Меркел гледа као на свог политичког ривала број један у Европи.
Са друге стране, представници пословних кругова сматрају да би Немачка требало да уведе санкције америчким енергетским и телекомуникационих компанија и да повећа порез на испоруке америчког ЛНГ-а.
Оно што је јасно, без икакве сумње, јесте да су времена политичке коректности у немачко-америчким односима прошла.
Европа је приморана да одлучно делује како би се заштитила од отвореног уплитања Вашингтона у унутрашње ствари европских држава. Немачка, без изузетка, предузима конкретне кораке у борби против политичког диктата Сједињених Држава.