Хорска прича опозиционих фанатика је узела свој данак. Попут лакмус-папира су се глупошћу и наивношћу издвојили неки од наших духовника у мантијама.
Па су кренули да се неочекивано слажу са Зораном Кесићем и Иваном Ивановићем, Кораксом и Петричићем, наслеђем „Отпора“ и Радомирем Константиновићем, екс-генералом Поношем и скакутавим Ћутом, Наташом Кандић и Мариником Тепић… у њиховој најоштријој критици српског државног руководства. И позивом да се, чим пре, скине и укине постојећа власт, на уличним „народним изборима“. На корист оних (из Давоса, Вашингтона, Пентагона, Брисела, Загреба…) које овде сад ретко ко помиње, оних који су нас овако завадили, посвађали и залудели.
А Свети Архијерејски Синод и Његова Светост, патријарх Порфирије, превентивно су забранили необавезно и потпуно слободно политичко изјашњавање у јавности наших свештеника, оних који су (још увек) део Српске Православне Цркве.
А највише их је, таквих, у Охају, Небраски, Утрехту, Црној Гори, па чак и Хиландару (ако је истина да један од ових разгоропађених ликова припада тамошњем монашком братству)…
И они се, ти револуционарни, од беса запењени ликови у црним одеждама, нимало не обазиру на ову јасно обзнањену забрану.
Они су, једноставно, себе убедили да тобоже „разумеју“ оно што не разумеју – оно што се у овом времену, а пред нашим збуњеним погледом, дешава у виду такозване „тактике опстанка“.
Помиње се „завршена и одавно још договорена издаја Светог Косова (и Метохије)“ од стране оног ко је ексклузивно за све крив, и све с тим у вези. Са закључцима који не одговарају сложеној истини оваквих притисака и стварном стању ствари на дипломатском терену.
Не чују се, у оваквој пројекцији, никакви аргументи, нити разумна објашњења онога што се заиста „ваља испод жита“ и догађа испод „врха леденог брега“ у гладијаторски тешкој бици српске државе, после свега.
Не интересује ове виртуелне „осветнике Косова“ и „проповеднике општег устанка“ ма шта што је ван њихове идеје да је „све готово“ и да „ко не каже истину сад, нека заувек заћути“. А мирне патријархове закључке и превентивна црквена ограничења се њих, као што видимо, апсолутно не тичу.
Ни за јоту не мењају свој заверенички, „борбени“ став и устаничко расположење.
Својим талентом за лепе беседе новог косовског циклуса и несумњивим књижевним даровима они расипнички бибере & посољују танку храну лажних „закључака“ коју ових дана нуде својим излуђеним гледаоцима и „браћи по интернету“ (у моћном виртуелном братству разних „друштвених мрежа“).
Тако се ствара оно што нашим највећим непријатељима највише одговара: атмосфера хаоса и потпуног расула у свим слојевима наше онемоћале (и све слабије) националне заједнице.
А ти „нови Турци, Аустријанци и Немци“ актуелног србофобног савеза управо ово и желе, да би се помислило да смо капитулирали (а нисмо) и да ћемо пре времена, нестрпљиво испалити метке и урлике из заседе, одајући тако свој положај и праве намере. Да бисмо тако изгубили све још постојеће шансе и обесмислили нашу истинску стратегију (а она је увек јавности недоступна и невидљива, самим тим и поприлично неубедљива за српско патриотско јавно мнење).
Тешко нама с нама. А држави са оваквим злогуким подметачима клипова. И патријарху са оваквим свештенослужитељима (и секташима свих могућих врста).
Само Бог може да нам помогне у оваквим случајевима!
Аргументи ту не помажу.
P. S.
Овде говорим о актуелној побуни одређених свештеника који су у нашој Цркви (у СПЦ).
О јеретицима и изопштеницима свих овдашњих квази-зилотских секти (артемити, антонијевци, никодимовци…) да и не говоримо.
Прави духовни хаос, као последица класичног луциферијанског доживљаја „слободе“ и „побуне против првоначалника“.
Драгослав Бокан